63
Ideja o mogućnosti da se onlajn nastava nastavi i tokom naredne školske godine nije oduševila ni nastavnike, ali ni roditelje. Nastavnici su, uz ovladavanje rada u raznim aplikacijama i internet platformama, tokom drugog polugodišta morali da se nose i sa različitim reakcijama roditelja koji su ih redovno zvali telefonom, pa i kasno noću. Roditeljima je, pak, najviše smetalo što su često morali sa decom da rade više nego što je uobičajeno.
Najbolje su, čini se, uspela da se snađu upravo deca, radeći u njima bliskom virtuelnom okruženju. Koliko su, zapravo, mogla da nauče, najlakše će se izmeriti na maloj i velikoj maturi, ali i na prijemnim ispitima za fakultete.
Snimanje lekcija i predavanja za novu školsku godinu, za moguću onlajn nastavu, uveliko je u toku. Iako se pretpostavlja da je reč samo o stvaranju „materijala“ koji bi se upotrebio u slučaju vanrednih situacija i nastavka epidemije koronavirusa, vest je izazvala priličnu nelagodu, najpre među roditeljima.
Roditelji sa kojima smo razgovarali nisu oduševljeni idejom da bi nastavak školovanja njihova deca mogla da imaju van školskih učionica. Iako su svi saglasni da je zdravlje najpreče, gotovo svi tvrde da se bolje uči ako nove lekcije prelaze „uživo“, a ne onlajn.
„Učili su minimalno tokom drugog polugodišta. Prelazili su samo osnovno iz novog gradiva, nisam čak ni sigurna da su prešli sve lekcije. Srećom pa sam i sama radila od kuće. Tako sam na neki način mogla bar delimično da iskontrolišem da li i šta radi sin koji je u gimnaziji. Sa mlađom kćerkom je bilo lakše, ona je još kod učiteljice“ , kaže Danica K. iz Beograda.
Kćerka je, kako navodi, sve domaće zadatke radila u svojim sveskama. Zadatke je zadavala učiteljica, posle odgledanih lekcija na TV-u.
„Urađeno smo slikali i fotografiju slali učiteljici na mejl. Za engleski jezik je bilo malo komplikovanije, jer smo tu baš morali da radimo sa njom – teško je učiti strani jezik samo iz knjige“, navodi Danica.
Srednjoškolci su se, čini se, „organizovano snalazili“ prilikom onlajn provere znanja.
„Bilo je tu svega – i savremenih puškica u elektronskoj formi i vajber grupa u koje najbolji đaci šalju odgovore, koje onda drugi prepisuju. Jedino gde nisu mogli da varaju profesore bilo je kada direktno odgovaraju na Zoom platformi, uz uključenu kameru, čak i bez nje. Tu su mogli da se oslone samo na sopstveno znanje“, kaže nam Zorana B. majka učenice jedne beogradske srednje stručne škole.
Ipak, kako ističe, smatra da su nastavnici bili svesni kako se radi i koliko su im đaci samostalni tokom ovakve onlajn nastave.
„Zato mislim da je bolje i za decu, i za njih, da se što pre vrate u prave školske klupe. Za nas roditelje svakako, pošto i suprug i ja imamo poslove koje ne možemo da radimo od kuće, pa nam je mogućnost kontrole njenog učenja za vreme onlajn nastave ravna nuli“, navodi Zorana.
Gordana Plemić, direktorka Udruženja „Roditelj“, ističe da svi, kada je reč o obrazovanju kod kuće, imamo i dobra iskustva, i ona koja nisu nimalo sjajna.
„Ako već unapred budemo imali ovakvu situaciju u septembru, moraće tu mnogo šta da se poboljša i uradi“, kaže za Nova.rs Gordana Plemić.
Njena osnovna primedba je da tokom onlajn školovanja nije bilo usvajanja znanja.
„Moralo bi to da bude po nekom drugačijem principu, da deca imaju drugačiju interakciju sa svojim nastavnicima. Roditelji su takođe upleteni time što moraju da podsećaju dete, da ga guraju. Kod dece nižih razreda puno tereta je palo na roditelje, to je bila ogromna količina gradiva koju je trebalo savladati. Ne znam šta bih rekla, a da ne trčimo pred rudu…“ navodi Plemić.
Ono što je sve vreme školovanja na daljinu predstavljalo problem su, kako kaže, informacije koje su se menjale iz dana u dan. I kada se završava nastava, i da li se u junu dolazi u školu ili ne, i kako se rade završni testovi…
„Ukoliko onlajn nastava bude i od septembra, mnoge stvari će morati da se usklade“, navodi naša sagovornica.
Ona kao posebnu temu ističe tehničke mogućnosti ovakvog školovanja.
„Onlajn školovanje nije samo Beograd, Niš, Novi Sad, već i mesta gde deci nije dostupan internet, gde deca nemaju kompjutere. Neki čak ni nemaju pristup kablovskom internetu, već koriste mobilni internet koji dodatno i skupo plaćaju. Ima različitih situacija, u nekim porodicama ima više dece, pa nema dovoljno računara, na primer. Nisu sva deca u mogućnosti da kvalitetno prate onlajn nastavu, da odgovaraju i budu u toku tokom svih predavanja. Opet, neka deca su bila van tog sistema, nastavnici su se snalazili, nosili im na kuću knjige, testove…“, ističe Gordana Plemić.
Učitelja uživo, čini se, ne može ništa da zameni.
„Tu je važan i socijalni momenat, drugari u odeljenju, nastavnik koji predaje, objašnjava uživo, Idealno bi bilo kada bi bila neka kombinovana varijanta, deci je ova onlajn priča prirodna, nekako im je to lako. Imali su period da shvate da kompjuter ne služi samo za igru, već da na njemu može i da se stvara, što je pozitivan aspekt te priče“, navodi Gordana Plemić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
