Roditelji i staratelji: Želimo da nas država prepozna

Oni zahtevaju i stvarnu podršku za sve roditelje i decu bez diskriminacije i odgovornost za javno izgovorenu reč.

Ispred neformalne grupa roditelja Ivana Koraksić je kazala da je u petak Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijala pitanja objavilo javni poziv za članstvo u radnoj grupi za izradu nacrta zakona roditelj-negovatelj, ali isključivo za udruženja i organizacije unapred odabrane.

Kako je istakla, pojedini roditelji iz neformalne grupe i roditelji koji nisu deo udruženja ponovo su isključeni iz procesa, iako oni svakodnevno nose najveći teret brige i borbe za prava svoje dece.

“Ovakav pristup potvrđuje još jednom da se inkluzivnost i transparentnost sprovode samo deklarativno, dok se u praksi glas autentičnih roditelja-negovatelja marginalizuje”, rekla je ona.

Koraksić je podsetila da je resorna ministarka Milica Đurđević Stamenkovski obećala krajem novembra da će prva sednica radne grupe biti održana do polovine decembra, kada će se raspolagati sa prvom verzijom zakona, koji će u konačnu verziju biti uobličen do 1. februara 2026.

Kako uočava, ostaje nejasno kako se moglo dogoditi da se tek 12. decembra upućuje javni poziv.

“Radna grupa za izmenu pravilnika o uslugama socijalne zaštite formirana je bez javnosti, a Savez za autizam objavio je da je prvi sastanak održan 3. decembra, iako javnost ne zna ko su članovi grupe, ni po kom kriterijumu su birani”, kaže Ivana Koraksić.

Ona ističe da je važno definisati šta znači kada neko dobije status roditelj-negovatelj, da li prolazi obuke i šta se od njega očekuje.

“Mi nismo protiv obuka. Smatramo da su korisne i potrebne, ali samo ukoliko su osmišljene i sistemski uređene kao stvarna podrška, a ne kao birokartsko opravdanje ili uslov za ostvarivanje prava. Obuke, psihološka i operativna podrška, kao i tretmani za decu, moraju biti dostupni po uspostavljanju dijagnoze, a ne kroz projekte ili kao uslov za ostvarivanje drugih prava. Očekivati od roditelja koji su po 20 godina brinuli o deci, sami se edukovali i plaćali tretmane, da sada dokazuju svoju sposobnost kroz obuke nije samo uvreda već poniženje i institucionalno nepoštovanje”, ističe ona.

Kako dodaje, ukoliko je sistem spreman da roditeljima obezbedi stvarne i smislene obuke, bilo bi korektno da starijim roditeljima ponudi paušalnu nadokandu za sve godine samostalne borbe i duševni bol zbog decenija sistemske nebrige.

Uz to upozorava da se ne sme dozvoliti da obuke i podršku roditeljima pružaju oni koji su godinama radili na odlaganju zakona i pasivizaciji roditeljskog nezadovoljstva.

Organizator današnjeg skupa Zorica Marković kazala je da uloga roditelj-negovatelj ne poznaje radno vreme, bolovanje, čak ni adekvatno zakonsko priznanje.

Naš zahtev je jasan – pravo na zaradu i pravo na penziono osiguranje. Tražimo dostojanstvo, ne luksuz, naglasila je.

Ona ukazuje da je predlog zakona tri puta odbijen, odbačen ili “bolje rečeno gurnut pod tepih”.

Naša deca zaslužuju negu, a mi zaslužujemo da nam država omogući da tu negu pružimo bez straha od egzistencijalnog kolapsa. Pitamo se do kada da čekamo da naša deca ostanu bez brige, da roditelji padnu od umora, da se prizna da je nega našeg deteta naš jedini i najvažniji posao. Ne dajte nam milostinju već zakon – pravo na staž i penziju, rekla je ona i dodala da njihova uloga nije izbor, vež život koji mora biti dostojanstven i za njih i za njihovu decu.

Jedna od majki Danijela Savić objasnila je da je dete nosila od Ambasade Kanade do Tehničkih fakulteta na rukama, jer niko nije hteo da im da prevoz da dete ide u školu.

Ja nisam mogla da radim. Nemam ličnog pratioca. Sa 12 meseci sam ga vodila na terapije. Slučajno sam u centru za socijalni rad na Voždovcu pronašla plakat gde je pisalo “škola za decu sa celebralnom paralizom”, rekla je.

Dodala je da se izborila da dobije stan od Beograda u Zemun polju.

Danijela Savić kaže da kada dete napuni 18 godina ostaje sa roditeljima u četiri zida, a roditelji padaju u depresiju jer ih država ne prepoznaje.

Takođe ukazuje da roditelji koji moraju da brinu o deci ne mogu da leče sebe i da brinu o svom zdravlju.

Nakon govora, okupljeni su se uputili ka Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pa potom do Skupštine Srbije.

Saobraćaj u Nemanjinoj ulici je obustavljen u smeru kojim se okupljeni kreću, a prisutna je policija.

Planirano je da protest traje do 20 časova.