Rio Tinto: Zagađenja neće biti, spremni za stogodišnje padavine i hiljadugodišnje poplave

U nastavku donosimo odgovor kompanije "Rio Tinto". 

Sama ocena da su objavljene preliminarne studije "manipulacija na 2.000 strana", predstavlja nekolegijalni pokušaj diskreditacije više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta koji su šest i po godina radili na izradi studija na osnovu 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Objavljene preliminarne studije koje vodeći stručnjaci ocenjuju kao „najsveobuhvatnije studije ove vrste koje su ikada rađene u Srbiji“, ponuđene su domaćoj javnosti u cilju uspostavljanja dijaloga na naučno-utvrđenim činjenicama i očekivano bi bilo da im se posveti dovoljno vremena i pažnje, umesto da budu proizvoljno tumačene tek nekoliko sati nakon objavljivanja.

U članku se navodi da je “prvi problem je što ta studija nije integralna, već daje analizu za različite segmente posebno – posebno za sam rudnik, potom za obradu ruda, za odlaganje otpada…“. Svaka od tri predviđene studije, iako izrađene zasebno, uključuje detaljnu analizu kumulativnih uticaja projekta "Jadar". „Jadar“ je složen projekat koji osim podzemnog rudnika obuhvata postrojenje za preradu rude na površini kao i deponiju za odlaganje industrijskog otpada koji nastaje preradom rude. Projekat bi se zato razvijao u fazama. Razvoj različitih delova Projekta odvijao bi se na osnovu različitih zakona (Zakon o rudarstvu i Zakon o planiranju i izgradnji), odnosno za ishodovanje dozvola nadležna su različita ministarstva. Kako je kompanija transparentno i navela prililkom objavljivanja preliminarnih studija, radni nacrti sve tri studije su međuzavisni i povezani i treba ih posmatrati i ocenjivati kao sastavne delove šire celine, a ne kao samostalne, nezavisne dokumente. Sve tri studije zajedno identifikuju moguće uticaje na životnu sredinu i predlažu odgovarajuće mere zaštite.

U članku se kao „najvažnije“ navodi „da nema ekoloških standarda tamo gde se planira odlaganje otrovnih jalovina između korita bujičnih reka“, te da „ će svaka, i najmanja poplava, te otrove da ‘spušta’‚ zbog čega se zaključuje da „nema ni govora o ekološkim standardima”. Projektom je predviđena zaštita od hiljadugodišnjih poplava. Projektni tim je razmotrio različite vanredne situacije, kao što su zemljotresi ili padavine jakog intenziteta i predložio rešenja da se ti rizici smanje. Analizirani su scenariji poput mogućeg curenja sa deponije ili prelivanja voda iz vodosabirnika u ekstremnim situacijama. Sve analize i predložena tehnička rešenja pokazuju da čak i u slučaju ekstremnih događaja ne postoji rizik od zagađenja rečnih tokova nizvodno od reke Jadar.

Kao argument u članku se navodi „da postoje toksične rudne vode iz okruženja rudne glave, odnosno stene, koje se nalaze pod zemljom, a koje bi izlazile na površinu prilikom rudarenja“, koje su „bogate borom, arsenom, litijumom i kadmijumom“. Kontaminirane (kontaktne) vode, se ni u kom slučaju neće ispuštati u životnu sredinu, već bi se vršilo njihovo sakupljanje i prečišćavanje. Kontaminirane vode obuhvataju atmosferske vode koje padaju direktno na površinu deponije i procedne vode koje nastaju tokom procesa odlaganja otpada. Obe vrste otpadnih voda bi se sakupljale u sabirnom bazenu putem kanala i drenažnih sistema na deponiji. Potom bi se prečišćavale do nivoa kvaliteta koji bi bio jednak kvalitetu vode rečnog toka u koji bi se po potrebi ispuštale. Projekat "Jadar" osmišljen je tako da od samog početka svaki uticaj na podzemne i površinske vode svede na najmanju moguću meru koristeći najsavremenije inženjerske metode i strogo se pridržavajući domaćih i evropskih propisa o zaštiti životne sredine. Važna karakteristika Projekta „Jadar“ je to što će se podzemna eksploatacija obavljati na dubini od okvirno 370 do 650 metara - u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koje zahvataju lokalni kopani bunari. Višegodišnja istraživanja i prikupljeni podaci pokazuju da duboke podzemne vode i plitke aluvijalne izdani imaju hidrogeološku izolovanost. Duboke vode, koje su pod pritiskom i imaju različit fizičko-hemijski sastav, neće znatno uticati na smanjenje nivoa aluvijalnih voda ili infiltraciju u površinske vode zahvaljujući primenjenim modelima odvodnjavanja.

U članku se bez pozivanja na bilo koji izvor i bez navođenja bilo kakvih dokaza navodi i da će „ako Rio Tinto bude realizovao svoj jedini projekat u Evropi, upravo u dolini reke Jadar kod Loznice, biti uništene velike plodne ravnice“, da „postoji ozbiljna opasnost da vodoizvorišta reke i okolno poljoprivredno zemljište budu zagađeni“, da će „ljudi će morati da se isele“, a „da životnoj sredini i ljudskom zdravlju preti i opasnost od para agresivnih kiselina koje se koriste za obradu litijuma“.

Činjenice su: Nema isparavanja ni sumporne kiseline ni drugih štetnih gasova. Ispuštala bi se jedino voda prečišćena do standarda Klase II, istog kvaliteta kao vode u rekama Drina i Jadar. Nijedan postojeći niti budući izvor javnog vodosnabdevanja ne bi se koristio za preradu minerala jadarita, niti za zadovoljenje potreba Projekta „Jadar“ za vodom. Projekat ne bi uticao na tok reka Jadar i Drina. Do sada je raseljeno 157 ljudi i to dobrovoljno i to je sve sto se tiče raseljavanja osim još jednog domaćinstva. „Jadar“ bi bio podzeman rudnik, što znači da će sve poljoprivredne površine iznad rudnog tela biti i dalje dostupne za obradu.

Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele Projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.

Materijali sa objašnjenjima radnih nacrta studija i odgovore na najčešća pitanja dostupni su na linku.