94
Kompanija Rio Tinto objavila je preliminarne nacrte Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta “Jadar”, na čak 2.000 strana. Ova rudarska kompanija tvrdi da projekat “Jadar” može da se realizuje bezbedno, uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine. S druge strane, sagovornici “Nove” smatraju da je u pitanju samo "manipulacija na 2.000 strana", koja će omogućiti “oživljavanje” ovog projekta.
Rio Tinto, na osnovu preliminarnih nacrta Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta “Jadar”, tvrdi da bi on mogao da se realizuje bezbedno, uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine. Kako tvrde iz ove kompanije, rad na studijama trajao je šest i po godina, tokom kojih je sprovedeno više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke.
Nacrt studija objavljen je na 2.000 stranica.
Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju na Univerzitetu u Beogradu, za Nova.rs kaže da je situacija u praksi potpuno drugačija.
PROČITAJTE JOŠ
94
27
0
“Prvi problem je što ta studija nije integralna, već daje analizu za različite segmente posebno – posebno za sam rudnik, potom za obradu ruda, za odlaganje otpada… A najvažnije, nema ekoloških standarda tamo gde se planira odlaganje otrovnih jalovina između korita bujičnih reka. To znači da će svaka, i najmanja poplava, te otrove da ‘spušta’‚ dakle nema ni govora o ekološkim standardima”, kaže Đorđević.
Kako navodi naša sagovornica, problem za okolinu je i to što postoje toksične rudne vode iz okruženja rudne glave, odnosno stene, koje se nalaze pod zemljom, a koje bi izlazile na površinu prilikom rudarenja. Te rudne vode su, inače, bogate borom, arsenom, litijumom i kadmijumom.
“Ta studija je manipulacija na 2.000 strana”, zaključuje naša sagovornica.
Pored toga što je stručna javnost uverena u to da su projekat “Jadar” i zaštita životne sredine nespojivi, advokatica i poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović kaže za Nova.rs da je ovo jasan znak da ovaj projekat nije ukinut, kako je vlast svojevremeno tvrdila.
“I kada je projekat ukinut, ja sam rekla da na njega nije stavljena tačka, već samo zarez. Vladu sada ništa ne sprečava da donese neku novu uredbu, s obzirom na to da je upravo nepostojanje studije o proceni uticaja na životnu sredinu bio jedan od razloga za ukidanje projekta. Sada je i to odrađeno i bez obzira na to šta u njoj piše, bez obzira na to što su to samo floskule jer nije moguće da se priroda ne uništi, kakav god da je uticaj – radiće se punom parom. Prvo će mesec dana da vode kampanju, da ‘omekšaju’ ljude i ubede ih da će ovaj projekat otvoriti nova radna mesta, povećati plate i slično, a onda me ne bi čudilo da već u julu ili avgustu donesu neku novu uredbu kojom se ukida prethodno ukidanje projekta Jadar”, priča Nestorović za naš portal.
Naša sagovornica veruje da vlast ništa neće sprečiti da realizuje projekat “Jadar” – osim ljudi.
“Tu jedino protesti mogu da učine nešto, a ja verujem da ćemo svi zajedno da se izborimo za našu životnu sredinu”, poručuje Nestorović.
Rio Tinto je rudarska kompanija koja postoji još od 1873. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Potpuno suprotno onome što saopštavaju, stručanjaci već godinama apeluju na to da bi projekat “Jadar” prouzrokovao ekološku katastrofu.
Takav scenario već je zadesio druge države u kojima je poslovala ova rudarska kompanija, a koje su, umesto ekonomskog rasta, dobile zagađenu vodu, porast oboljenja i prevremene smrti stanovnika, iseljavanje, kršenje prava radnika, rasnu diskriminaciju ili čak građanski rat.
Ako Rio Tinto bude realizovao svoj jedini projekat u Evropi, upravo u dolini reke Jadar kod Loznice, biće uništene velike plodne ravnice, postoji ozbiljna opasnost da vodoizvorišta reke i okolno poljoprivredno zemljište budu zagađeni, ljudi će morati da se isele, a životnoj sredini i ljudskom zdravlju preti i opasnsost od para agresivnih kiselina koje se koriste za obradu litijuma.
Protesti protiv Rio Tinta i njegovog projekta „Jadar“ započeli su u septembru 2021. godine u Beogradu i drugim gradovima. Protesti su eskalirali u decembru, kada je most Gazelu blokiralo više desetina hiljada ljudi, koje su podržale opozicione stranke, ali i istaknuti glumci, naučnici, sportisti…
Protesti su rezultirali ukidanjem projekta.
BONUS VIDEO ila litijuma na Majevici digla javnost na noge – Gosti u „Među nama“ Dušan Vasiljević i „Karton revolucija“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
