Režimski tabloidi primorani da brišu tekstove u kojima blate studente ili će im gasiti portale

Između 110 i 135 tekstova u kojima se blate studenti i studentkinje koji blokiraju fakultete, tražeći odgovornost za smrt 15 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, uklonjeno je sa portala tabloida.

Zašto?

Zato što bi, u suprotnom, mogli biti ugašeni njihovi sajt ili server, pa čak i blokiran pristup internetu tamo gde se nalaze.

Objavljujući slike dokumenata studenata, njihove lične podatke, detalje o njihovom navodnom zdravstvenom stanju, nazivajući ih antisrbima, kroatofilima i nebrojenim pogrdnim imenima, pripisujući im mentalne poteškoće, vređajući ih u pokušaju da diskredituju ono što rade, optužujući ih da se „biju za pare koje im služe da ruše predsednika” – tabloidi su neumorno kršili niz etičkih standarda i zakona Srbije, piše Cenzolovka.

To im domaće vlasti, naravno, ne zameraju, ali je problem nastao zbog toga što su sada prekršili i zakone Evropske unije.

Ispostavilo se, međutim, da prorežimski tabloidi, koji svakodnevno šire propagandu protiv Evropske unije, kada su njihovi interesi u pitanju i te kako poštuju pravila EU.

Kad tabloidi moraju da dokazuju

„Neke od ovih tekstova su uklonili, jer nisu u u skladu sa zakonima EU, Srbije i pravilima servisa koje koriste. Tekstovima u kojima ne iznose činjenice već proizvoljne tvrdnje i spinove, tabloidi nanose problem pojedincima koje spominju – studentima, opozicionim političarima i drugim građanima, što nije po pravilima servisa koje koriste”, objašnjava IT stručnjak Vladimir Cicović.

Nakon pravne procedure, pokrenute posle Cicovićevog obraćanja kompanijama koje drže servere čiji su tabloidi korisnici, ovi portali morali su da ono što tvrde u tekstovima – dokažu, piše Cenzolovka.

Pošto to nisu mogli, kompanije su ih upozorile da, ukoliko ne uklone tekstove, snosiće posledice, među kojima je i gašenje domena na kom su registrovani.

Ako neku devojku nazovete antisrpkinjom, to radite da je oblatite. To je jezik mržnje. Proganjanje osobe kroz medije se u normalnim državama smatra nasiljem. Tekstovi koji odišu prekršajima i mržnjom moraju se uklanjati (Vladimir Cicović, IT stručnjak)

Lažne i nedokazane informacije, govor mržnje, osuđivanje bez presude – samo su neke od stvari koje se mogu naći u tekstovima i uzrokovati zahtev servisa za uklanjanjem.

Proceduru za uklanjanje može da pokrene svako ko zna kako funkcionišu servisi i poznaje zakone i pravilnike, pa može da dokaže da portal krši nečije pravo u svom tekstu.

Vladimir Cicović kaže da kao dokaz može da se priloži i odluka Saveta za štampu da u tekstu postoji kršenje Kodeksa novinara.

„Pri prijavljivanju, servisu se napiše šta je u tekstu sporno i za to se prilože dokazi. Onda kreće nekoliko pravnih procedura unutar kompanije koja drži servis, kada se utvrđuju činjenice i da li su navodi iz prijave tačni. Kompanija onda od druge strane, tj. portala, traži odgovor, izjašnjenje ili dokaze za tvrdnje iz teksta. Ukoliko ih portal ne može dati, kompanija mu predlaže šta da uradi: npr. brisanje linka ka spornom tekstu.”

Procedura može da traje od 12 sati do 10 dana, a ukoliko portal odbije da postupi po predloženom rešenju, pred gašenje mu kompanija šalje „poslednje upozorenje”.

„Masovno oružje za uništavanje laži”

Cicović kaže da su, od početka studentskih blokada, tabloidi uklonili između 110 i 135 tekstova, od kojih su 48 bili o jednoj osobi, te da će se „uskoro uključiti još ljudi, pa se može očekivati još skinutih tekstova”.

„Ako za neku devojku kažete da je antisrpkinja, to radite da je oblatite. To nije proizvod stvarnog stanja, nego jezik mržnje. Ako kažete za nekog da je pedofil, a nemate dokaz i sudsku presudu – imate problem. Proganjanje osobe kroz medije se u normalnim državama smatra nasiljem. Tekstovi koji odišu prekršajima i mržnjom moraju se uklanjati.”

S druge strane, ova procedura ne predstavlja rizik po medije koji profesionalno izveštavaju.

„Postoje pravni okvir i pravila koja služe da se objasni zašto je nešto pogrešno. U ovom slučaju, mediji koji rade fer i korektno neće imati probleme. Ovo je masovno oružje za uništavanje laži, ali ne i istine”, objašnjava sagovornik Cenzolovke i dodaje:

„Ukratko: sloboda medija postoji ukoliko je tekst profesionalan, balansiran i ne služi proganjanju ili blaćenju ljudi.”