Na studentskom konkursu za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcije zgrade Generalštaba u Nemanjinoj u Beogradu pristiglo je 19 radova, od kojih su pored prva tri mesta pohvalom nagrađena još četiri. Zgrada Generalštaba teško je oštećena tokom NATO bombardovanja 1999. godine, a deo segmenata zgrade je pre više godina srušen iz bezbednosnih razloga.
Iako se godinama priča o njegovoj obnovi, veliku prepreku predstavlja to što je ova zgrada pod zaštitom države, odnosno 2005. godine je proglašena za zaštićeno kulturno dobro.
Studentski konkurs u organizaciji Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i Srpske akademije nauka i umetnosti organizovan je povodom obeležavanja 125. godišnjice rođenja Nikole Dobrovića.
Sam obuhvat konkursa koncipiran je sa fokusom na zgradu A čija je rekonstrukcija glavna tema konkursa, dok se podrazumevalo sagledavanje i prikaz celine kompleksa Generalštaba kao prostorno-arhitektonske celine.
„Cilj konkursa je bila afirmacija vrednosti arhitekture objekta Generalštaba i skretanje pažnje šire javnosti na značaj očuvanja ovog kulturnog dobra, dok sama inicijativa proizilazi iz želje raspisivača da se angažovanjem studenata prikupe što kreativniji i inovativniji pristupi u promišljanju ovog, zahtevnog, specifičnog, i za našu arhitektonsku kulturu jedinstvenog arhitektonsko-urbanističkog problema“, navedeno je u pomenutom konkursu.
U nastavku teksta pogledajte idejna rešenja koja su osvojila prva tri mesta na ovom konkursu.
Prvo mesto osvojio je rad „Opasnost odozgo“, delo autorskog tima koji čine Ilija Srdanović, Aleksa Bogdanović i Aleksa Rašić.
„Ideja proizilazi iz razumevanja zgrade A kao prostornog svedoka NATO agresije 1999. godine. U odnosu na to, prostorne reakcije su dosledne istorijskoj pozadini područja i referišu na vertikalno urušavanje, ali i horizonatlnu obnovu. Naime, primarni prostorni gest bio je povezivanje horizontalnih prekinutih pravaca uvođenjem platformi. Otvori na platformama shvataju se kao prostorni simbol uništavanja nekada kompaktnog objekta“, navodi se u opisu projekta i dodaje:
„Efekat dezintegracije akcentovan je ambijentalnim osvetljenjem kosih fasadnih panela i uvođenjem staklenih površina na ogoljene segmente postojeće fasade. Dinamika kretanja stiže se pešačkim rampama koje vode do i polaze od memorijalnog prostora koji se nalazi na tlu.“
Drugo mesto osvojio je rad „Procep“ koji su sačinili Marijana Gajić, Sara Sandić i Milan Ristić.
U opisu projekta ističe se da su uočena tri značajna elementa kompozicije, a to su dva volumena koja se prožimaju, crveni i beli kamen i prozorske staklene trake.
„Rekonstrukcija objekta sa namerom prenamene daje mogućnost stvaranja prostora koji simbolički govori o istoriji, dok nagoveštava željenu budućnost prostora. Bilo koja vrsta borbe ili nadograđivanja tri osnovna elementa kompozicije bi negativno uticali na uspostavljenu harmoniju prostora zbog čega se oni uzimaju kao osnovna tri elementa buduće kompozicije. Kao intervencija na strukturi se uspostavlja procep sa ogoljenom strukturom koji simboliše istoriju objekta, a ujedno funkcionalno deli objekat na dve funkcionalne zone smeštene u dva glavna uočena volumena“, navodi se u opisu i dodaje:
„Muzejski prostor smešten je u belom kamenim volumenu, dok se funkcija biblioteke smešta u kameni volumen crvene boje. Kretanje se kroz muzej vrši usmerenom linijom, uz dodatne sadržaje kao što su sale za projekcije i predavanja kojima je moguće pristupiti odvojeno od muzeja.“
Treći mesto osvojilo je autorski tim Bogdan Đokić, Marta Komljenović i Isidora Milojević za rešenje „Bezglavlje“.
„Oslobođen stega i obeležja estetske prirode, Generalštab, nosilac bitnih osobina jednog prkosnog naroda, mirno sanja svoje vaskrsnuće. Narušeni prirodni poredak stvari i političkih odnosa, kontinuitet dvočlanog prostornog ansambla, monumentalno zdanje poznog modernizma, šupljinama probija i najhladnije eksponira ponos srpskog naroda. Prostorna dispozicija objekta A i pređašnje materijalizovani volumeni, doprineli su tretmanu jedne zgrade kroz dva tematska okvira, prostor pre i posle, pri čemu je ministarstvo – vojna ekstenzija, oklopljena, obložena limom, reprogramirana da postane introvertni deo, dok memorijal, prožet lakim žičanim strukturama, ekspresivno oslikava svu lepotu šupljina i ogoljene strukture“, navodi se u opisu projekta i dodaje:
„Ideja je prenaglasiti misli posetilaca, osećaje, sećanja i shvatanje okoline, unutrašnje monologe i reprogramirati doživljaj traume. Trauma je u ovom slučaju ambijentalno iskustvo, zamišljeno u raznovrsnim poetikama prostora.“
Inače, pravo učešća na konkursu imali su studenti treće godine osnovnih i Integrisanih studija, kao i studenti master i doktorskih studija Arhitektonskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, sa maksimalano tri člana u autorskom timu.
Članovi žirija na ovom konkursu bili su akademik profesor Branislav Mitrović, dekan Arhitektonskog fakulteta Vladimir Lojanica, arhitektinja dr Jelena Ivanović Vojvodić, arhitekta mr Bojan Kovačević, viša konzervatorkinja dr Marina Pavlović, arhitekta Ivan Rašković i arhitektinja dr Grozdana Šišović.
BONUS VIDEO – Kovačević: Priču da Generalštab treba srušiti plasiraju oni koji imaju zle namere
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare