0
Dve institucije koje igraju tako značajnu ulogu u našem društvu moraju da sarađuju i da imaju otvorenu komunikaciju. Takođe je važno napomenuti da se ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje delovanje Pravoslovnog bogoslovskog fakulteta (PBF) u okviru Univerziteta u Beogradu. PBF je jedna od najstarijih članica Univerziteta. Univerzitet u Beogradu i SPC imaju zajedničku odgovornost u obezbeđivanju optimalnih uslova rada Pravoslovnog bogoslovskog fakulteta. Ne znači nužno da ćemo uvek imati iste stavove kako ih treba obezbediti, ali verujem da smo kadri da se dogovorimo zarad dobrobiti Fakulteta, kaže za Danas Ivanka Popović, rektorka Beogradskog univerziteta.
Pročitajte još...
Kako ste razumeli poruku nakon izjašnjavanja Senata o mišljenju Odbora za statutarna pitanja? Šta je sporno da Univerzitet u Beogradu kaže ono što je već rekla država? Da li je to na neki način i poruka Vama kao kandidatkinji za rektorku?
Skoro svi prisutni na sednici Senata su nedvosmisleno podržali mišljenje Odbora za statutarna pitanja UB. O onima koji su odlučili da ne učestvuju u izjašnjavanju mogu samo da kažem da mi je žao što su ocenili da tema nije dovoljno vredna njihove pažnje. Univerzitetska tela i organi će nastaviti da se bave ovom i drugim temama od značaja za očuvanje Univerziteta i akademskih vrednosti.
I sami ste rekli da očekujete da izmene Zakona o visokom obrazovanju prođu glatko, konkretno da se u zakon ubace sporne odredbe Statuta PBF. Ovo je, čini se, jedan od najozbiljnijih udaraca vlasti na autonomiju univerziteta. Može li išta Univerzitet da uradi da to spreči?
– Neuobičajeno je da se izmene Zakona odnose na samo jedan fakultet u celoj Srbiji. Specifičnosti jednog fakulteta se regulišu usaglašavanjem akata tog fakulteta i univerziteta čiji je član. Dugo se već bavimo prevazilaženjem ovog problema u okviru Univerziteta. Sa žaljenjem konstatujem da je ovakvom intervencijom država iskazala nepoverenje u sposobnost Univerziteta da samostalno funkcioniše, čime se pravi presedan i otvara mogućnost da interveniše i u budućnosti. Istorija nas uči da narušavanje autonomije univerziteta neminovno doprinosi nestabilnosti društva, zato se nadam da će biti mudrosti da se iznađe optimalno rešenje.
Kakve će biti posledice ako izmene zakonu budu usvojene?
– Neuobičajeno je da se izmene Zakona odnose na samo jedan fakultet u celoj Srbiji. Specifičnosti jednog fakulteta se regulišu usaglašavanjem akata tog fakulteta i univerziteta čiji je član. Dugo se već bavimo prevazilaženjem ovog problema u okviru Univerziteta. Sa žaljenjem konstatujem da je ovakvom intervencijom država iskazala nepoverenje u sposobnost Univerziteta da samostalno funkcioniše, čime se pravi presedan i otvara mogućnost da interveniše i u budućnosti. Istorija nas uči da narušavanje autonomije univerziteta neminovno doprinosi nestabilnosti društva, zato se nadam da će biti mudrosti da se iznađe optimalno rešenje.
Kakve će biti posledice ako izmene zakona budu usvojene?
– Mislim da u ovom trenutku ne možemo sve ni da sagledamo. Ovim izmenama se na fakultete vraća i formalizuje institucija podobnosti i za nastavnike i za studente. Omogućava se drugom pravnom licu da kontroliše delovanje članova akademske zajednice čime se grubo narušava Ustavom zagarantovano pravo autonomije univerziteta, a i mnogi drugi propisi. Ne manje važno, na međunarodnom planu će se narušiti ugled naše zemlje jer će ove promene Zakona o visokom obrazovanju biti prepoznate kao ograničenje akademske autonomije. Turska i Mađarska su primeri zemalja gde se to već desilo. Zato je toliko važno da se nađe institucionalno, a ne zakonsko rešenje.
Deo članica Univerziteta je bio za to da se predlozi izmena Zakona u vezi sa PBF odbace u potpunosti, drugi deo je za to da se traži kompromisno rešenje. Šta to konkretno znači, na koji način može da se postigne dogovor?
– Prirodno je da bude različitih mišljenja, upravo to je snaga Univerziteta, da postoje i da se slobodno iskazuju različiti stavovi. Primedbe na nacrt Zakona će podneti i Univerzitet i njegove članice i pojedinci. Nadam se da će zakonodavac posvetiti punu pažnju svim podnetim primedbama.
Krivičnom prijavom koju je protiv Vas podnela Državna revizorska institucija vlast je pokazala da za nju niste podoban kandidat za rektora. Ako je javna tajna da za rektora ne može da bude izabran neko ko nema podršku vlasti, čime ste im se zamerili pa ste pre tri godine bilo podobni da budete na čelu UB, a sada očito niste?
– Univerzitet u Beogradu ima dugu tradiciju nezavisnosti u postupku biranja rektora. Očekujem da će akademska zajednica izabrati rektora na osnovu akademskih merila i da će vlast poštovati volju akademske zajednice. Verujem da je stepen autonomije univerziteta mera demokratičnosti jednog društva.
Deo kolega Vam zamera na, kako tvrde, autoritativnom stilu vođenja Univerziteta i što ste došli u sukob sa nekim dekanima. Ako ste „krivi“ što ste insistirali da se reši slučaj sporne doktorske disertacije Siniše Malog, ako ste ukazali da se institutom blagoslova narušava jednakost svih članova akademske zajednice i pravo na slobodu mišljenja i govora i ako je Vaše mešanje u situaciju na Filološkom kako bi se ispravile nezakonitosti dovelo do takvog zaključka, kakva nam je onda akademska zajednica ako Vam takve stvari zamera?
– Nije mi poznato da neke kolege nešto zameraju jer mi se niko po tom pitanju nije obratio. Naši fakulteti, za razliku od većine u svetu, imaju neobično veliki stepen nezavisnosti tako da ne može biti govora o autoritativnosti. Nezavisnost sa sobom nosi i odgovornost. Mi smo dužni da unapređujemo rad Univerziteta i njegovih članica, to ne možemo da ostvarimo bez spremnosti da se suočimo sa izazovima, pa i onim najvećim.
Ako pogledate program s kojim ste se kandidovali i ono što ste do danas uradili, čime ste zadovoljni, a šta ste planirali a niste ostvarili?
– Zadovoljna sam onim što smo uradili iako je polovina mandata prošla u obezbeđivanju rada akademske zajednice u uslovima pandemije. UB je u proteklom periodu povećao svoju vidljivost kao institucije od nacionalnog značaja koja doprinosi javnom dobru i rešio neke izazove koji su prevazišli okvire same institucije.
Šta je u najkraćem suština Vašeg programa rada koji ste definisali u kandidaturi za još jedan mandat?
– Prioritet nam je da prevaziđemo posledice pandemije i da iskoristimo stečena iskustva za unapređenje svih aspekata našeg delovanja. Radićemo na obezbeđivanju adekvatnih uslova za rad za naše članice i generalno na poboljšanju materijalnog položaja Univerziteta. UB će intenzivirati saradnju sa partnerima u Evropskoj univerzitetskoj alijansi „Circle U“, što će dalje osnažiti Univerzitet u međunarodnim okvirima. Neobično je važna i takozvana treća misija Univerziteta, odnos aktivnosti kojima UB doprinosi razvoju našeg društva i privrede, a u skladu sa ciljevima održivog razvoja koje su definisale Ujedinjene nacije.
