JKP Beogradski vodovod i kanalizacija objavio je da su zaustavljene dalje aktivnosti u postupku javne nabavke koja se odnosi na izgradnju vodoizvorišta na Velikom ratnom ostrvu u glavnom gradu. Razlog je što je jedan od ponuđača tražio zaštitu svojih prava od nadležne komisije. Iako je zvanično obelodanjeno da se na ovaj tender javio samo jedan ponuđač, zahtev Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, podnela je grupa građana "Bitka za Košutnjak", koja je - što je za portal N1 potvrdio njen osnivač Dejan Jovanović - takođe učestvovala u ovoj nabavci.
„Naručilac zaustavlja dalje aktivnosti u postupku javne nabavke“, navodi se u Obaveštenju o podnetom zahtevu za zaštitu prava, koji je obavio Beogradski vodovod.
Reč je o postupku javne nabavke za uslugu izrade prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom izgradnje izvorišta na Velikom ratnom ostrvu.
Početnu nedoumicu – ko se od ponuđača žalio tvrdeći da su mu prava ugrožena, kada se na javni poziv odazvao samo jedan, ubrzo nam je razrešio predstavnik grupe građana „Bitka za Košutnjak“.
„Ja sam, u ime grupe građana ‘Bitka za Košutnjak’, podneo žalbu Komisiji za zaštitu prava ponuđača. Mi smo, takođe, predali našu ponudu za javnu nabavku u vezi sa projektom izgradnje izvorišta na Velikom ratnom ostrvu. Naša ponuda glasila je na jedan dinar, sa uključenim PDV-om“, navodi Jovanović za portal N1.
Toliku cenu ponudili su, navodi, jer je studija već urađena.
„Naša ponuda je bila već urađena studija, odnosno naučni rad Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, za šta smo dobili dozvolu. Tom studijom se dokazuje da Veliko ratno ostrvo nema uslova da bude bilo kakvo vodoizvorište, nikakvi reni bunari tu ne mogu da se nalaze, prvenstveno zbog zagađenja. Ima nepredvidivih plavnih talasa – sećate li se da su se, pre par godina, pojavile divlje svinje na Novom Beogradu – preplivavale su jer je Veliko ratno ostrvo bilo popljavljeno. To znači da bi i reni bunari bili poplavljeni. Ispiranje bi bilo skoro nemoguće, dugotrajno i skupo. Da bi se to zaštitilo bili bi potrebni duboki šipovi i betoniranje. Da bi se zaštitila ta površina koja je jako mala u odnosu na Makiš, bilo bi potrebno da na naprave utvrde, kao Savski nasip dva. To znači da bi veliko ratno ostrvo bilo betonrano“, navodi Jovanović.
Tendersku dokumentaciju je, kaže, kasno dobio jer je jedini fiksni telefon koji je naveden u javnom pozivu bio onaj za – prijavu kvarova.
„Pred ponoć 4. januara sam poslao ponudu, u roku, ali su oni naknadno objavili da je rok istekao tog dana u prepodnevnim satima. Čak i da smo zakasnili, u tenderskom ugovoru nije naveden ponuđač koji je zakasnio“, navodi on.
Uvidom u dokumentaciju objavljenu na Portalu javnih nabavki, ugovor je potpisan sa grupom ponuđača, koji čine Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i podizvođač Beogeoaqua.
To se navodi kao jedina ponuda prispela na vreme. Kod neblagovremenih ponuda stoji naznaka da ih – nema.
Podsetimo, Beogradski vodovod i kanalizacija je javni poziv u vezi sa izvorištem na Velikom ratnom ostrvu objavio prvog dana 2021. godine.
Ponude su otvorene 4. februara, ali bez prisustva javnosti.
Na tender se, zvanično, javio jedan ponuđač – grupa ponuđača koji čine već pomenuti Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković i podizvođač Beogeoaqua.
U Zakonu o javnim nabavkama precizira se da „zahtev za zaštitu prava zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, do donošenja odluke o podnetom zahtevu“.