1
Toaleti ili lavaboi za pranje ruku ne postoje ili ne rade u najmanje 87 osnovnih škola u Srbiji, a taj broj raste, pokazalo je danas objavljeno istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
CINS se u svom istraživanju poziva na najnovije podatke Zavoda za javno zdravlje.
„U velikoj anketi CINS-a proveravali smo da li u osnovnim školama ima sapuna i ubrusa pa je skoro trećina učenika i roditelja odgovorilo da nema ili ih nema dovoljno. Tamo gde je higijena u toaletima loša postoji rizik od prenošenja infekcija, smatraju lekari, a ako deca nemaju ili izbegavaju toalet mogu se javiti i psihološki problemi“, navodi CINS.
U Osnovnoj školi Oslobodioci Beograda na Paliluli ne rade vrata od toaleta, daske na šoljama ili su polomljene ili ih nema uopšte. Jedan učenik higijenu toaleta opisuje jednostavno: „Odvratno je!“.
Ipak, situacija u beogradskim školama, prema podacima zavoda za javno zdravlje, i nije toliko loša – koliko je loša u seoskim sredinama.
U izdvojenom odeljenju OŠ Stanimir Veljković – Zele u Mrvešu, 30 kilometara od Leskovca, učenici još koriste poljske toalete u dvorištu, a na jednom nemaju ni vrata.
U okolini Leskovca još najmanje šest škola je 2019. imalo isključivo poljske toalete, a samo nekoliko godina ranije pojedine škole nisu imale ni kanalizaciju ni septičku jamu, a radnici su morali da donose vodu u flašama.
Prema istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) osnovnih škola koje imaju problem sa higijenom i toaletima je sve više.
Svake godine lokalni zavodi za javno zdravlje posećuju škole širom Srbije i kontrolišu uslove koji mogu uticati na zdravlje dece, pre svega higijenu.
Prema podacima 27 zavoda čije podatke je CINS analizirao, 2016. sanitarije, tj. toalete, lavaboe i druge uređaje za pranje ruku nije imalo ili nisu radili u 6,41 odsto nadziranih škola, a u 2019. godini 8,83 odsto. To znači da, prema poslednjim podacima, najmanje 87 škola i isturenih odeljenja nema toalete ili lavaboe za pranje ruku.
Ovaj broj može biti i veći, jer se tokom godišnje kontrole ne obiđu sve, već samo oko trećine škola.
U Institutu za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, gde prave godišnji, zbirni izveštaj na osnovu nalaza zavoda za javno zdravlje, smatraju da je trećina dovoljna jer se kontrola radi u kontinuitetu. Smatraju da se izveštajem dobijaju samo „prividno lošiji rezultati“ jer se nadzor radi nad objektima koji su potencijalno rizičniji.
„Kako najčešće iz različitih razloga nije moguće obići sve školske objekte svake godine, okružni zavodi i instituti za javno zdravlje se u planiranju svojih godišnjih aktivnosti odlučuju za objekte koji imaju manje sigurne izvore vodosnabdevanja i dispoziciju otpadnih materija“, navodi se u odgovoru Batuta.
Doktor Predrag Kuzmanović, šef odseka koji kontroliše školsku higijenu u leskovačkom Zavodu kaže za CINS da je problem što ljudi odlaze sa sela i deca prelaze u veće škole. U nekim školama koje su kontrolisali nekada je bilo 800 učenika, a danas su ti brojevi jednocifreni, zbog čega se, smatra, u njih ne ulaže.
Selma Bihorac iz Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru potvrđuje da problema sa sanitarijama ima pre svega u seoskim izdvojenim odeljenjima koja pohađa manji broj učenika, ali smatra da to treba ispraviti:
„To može da se unapredi naravno, bez obzira što je mali broj dece. Vi svakom detetu morate da obezbedite neke osnovne higijenske uslove za vreme koje provodi tamo“.
Od 21 škole koje je 2019. kontrolisao ovaj zavod, devet nije imalo funkcionalne sanitarije.
Najviše škola sa lošom higijenom nalazi se u Zlatiborskom okrugu, tj. u blizini Užica i Prijepolja. Razlog za to uglavnom je neispravnost vode za piće, objašnjava doktorka Olivera Janjić iz užičkog Zavoda. U okolini Šapca poljske toalete ima najmanje 21 školski objekat.
Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja su za CINS objasnili da je održavanje školskih objekata u nadležnosti lokalnih samouprava, ali i da se Ministarstvo trenutno umešalo zbog epidemije virusa korona – zbog čega su delili sredstva i opremu za higijenu u školama. Ipak, umesto komentara o navedenim problemima, iz Ministarstva tvrde da, prema njihovim podacima, u školama nema većih problema u održavanju higijene.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
