Sara Žigić ima samo 37 godina, a u njenom životu se već obistinio jedan od najvećih strahova - napipala je čvor na dojci. Ova mlada žena, je za razliku od mnogih u Srbiji, imala sreće i sebi je mogla da priušti privatne preglede i operaciju - trošak koji iznosi više od 4.000 evra. Za razliku od onih kojima je državno zdravstvo jedina opcija, ona je sebe sačuvala stresa koji donosi šetanje od lekara do lekara u državnoj službi i predugo čekanje. Njena priča je dokaz toga koliko je sve beskorisnije državno zdravstveno osiguranje koje ceo život plaćamo, a nemamo mogućnosti da ga iskoristimo kada nam je najpotrebnije.
„Imala sam slučaj u porodici, moja tetka se borila sa rakom dojke, zato sam posebno oprezna, idem redovno na preglede. Proletos sam napipala nešto, odmah sam otišla kod privatnika na pregled. Otišla sam da se ne bih vukla po domovima zdravlja, gde se beskonačno i na ultrazvuk, mamografiju i sve ostalo“, priča nam Sara koja je molila da ne objavljujemo njenu sliku, da je ne eksponiramo.
Sve zle slutnje su se, ipak obistinile.
„Na ultrazvuku se odmah videlo da je velika verovatnoća da je maligno, to je potvrdila i magnetna rezonanca“, priseća se Sara.
Hitno je u privatnoj praksi obavila obostranu mastektomiju sa ugradnjom inplanta.
„I operaciju sam obavila privatno, sve zbog brzine. Zato što sam među mlađim pacijentijemtima, verujem da ni za operaciju u državnoj onkološkoj praksi ne bih dugo čekala. Ipak, uplašila sam se i bojala sam se da se tumor ne raširi čak i ako bih čekala samo mesec dana. To je za mene bilo previše“, iskrena je Sara.
Ona dodaje da u državnoj ustanovi ne bi mogla da uradi operaciju koja joj je bila preporučena. Ne bi joj odstranili obe dojke, već samo maligni deo, ne bi mogla da uradi ni rekosntrukciju.
Ja to ne bih mogla da uradi u državnoj bolnici.
„Otklonili bi mi samo maligni deo, kako su mi rekli kompletna mastektomija je komplikovana operacija koja se obavlja samo ako je neophodno. Ipak, meni su lekari to preporučili da odstranim obe dojke i želela sam da to odmah uradim, da prekinem svaku mogućnpost. Bitno mi je bilo i da odmah uradim rekonstrukciju, to je bilo važno za moje psihičko stanje. da bih sve prevazišla“, zaključuje Sara koja je sebi mogla da priupti ono što većina žena u Srbiji ne može, pa je osuđena na agoniju državnog lečenja kancera.
Direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Danica Grujičić kaže da su kapaciteti njene ustanove ograničeni i da se čini maskimum.
Naš broj sala je ograniče, rade se i sve ostale patologije, a ne samo dojka – abdomen, pluča… Činimo sve što možemo u okviru broja ljudi, raspoloživih sala i instrumenata.
Pna dodaje da pogotovo u vreme korone, ima dosta žena koje ne žele da se „muvaju i dodatno izlažu gužvama“.
„Zato sam ja i tražila novu zgradu, da to bude mnogo dostojanstvenije nego što je sada. Ja dok ne dobijem novu zgradu samo mogu da se borim za te bolje uslove. Ne možemo da razvučemo zidove“, objašnjava Grujičić.
****
Bonus video: Dr Tanja Adžić o „životnom ruletu“ mladih koji obole od korone
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar