2
Predsednik Upravnog odbora RERI Jovan Rajić izjavio je u emisiji "Iza vesti", govoreći o Rio Tintu, da je "vrlo bitno utvrditi odgovornost onih koji su takve štetne ugovore potpisivali i obaveze koje su se pokazale kao štetne prihvatali". "Ništa ova vlada nije uradila da spreči nastavak tog projekta", kaže on.
Prema njegovim rečima, „situacija deluje dosta konfuzno i onima koji ovo prate iz prvog reda“.
„Situacija jeste zbunjujuća, počev od tih cifara koje su sada u prvom redu, koje se vrte, gde je predsednik licitirao najviše – sa milijardu dolara“, kaže on.
Dodaje da je „opšti ton i opšte mišljenje da oni nisu ništa potpisali počev od 2012. godine“.
„Da je za sve kriva prethodna vlast. Ja mislim da postoji kontinuitet u donošenju odluka, 2004. je godina koja se pominje kao ta kada je dato odobrenje za istraživanja. Ništa ova vlada nije uradila da spreči nastavak tog projekta“, kaže on.
Problem je, kaže on, što ne znamo šta je potpisano.
„Država je trebalo da deluje transparentno. Od svakog našeg zakona taj bilateralni ugovor koji je potpisan sa Velikom Britanijom ima veću snagu“, kaže.
Govorio je i o „puzajućoj eksproprijaciji“.
„Situacija kada država želi da eliminiše određenog stranog investitora, donosi odluke kako bi ga eliminisala iz određenog projekta, taj član 5 propisuje naknadu investitoru koji dolazi iz druge zemlje, to je jedino što je za sad poznato i objavljeno iz čega ja vidim da bismo mi kao država mogli da snosimo posledice prema investitoru, odnosno Rio Tintu“, kaže Rajić, dodajući da bi rekao da „država nije reagovala na način na koji je trebalo u prethodnoj fazi kada je trebalo da se na strateški način odlučuje o tome hoćemo li se baviti eksploatacijom litijuma“.
Kako je rekao, „mi možemo da raskinemo jednostrano neki ugovor koji smo zaključili“.
„Država može da oduzme određeno pravo koje je garantovala, na istraživanje, na eksploataciju, ako jednostrano raskinete neku obligaciju na koju ste se obavezali, pitanje je posledica, pitanje je koliko ćete morati da platite. Kolika su stvarna ulaganja ui izgubljena dobit, ne znamo jer nemamo dokumentaciju“, kaže.
Apelovao je i na vladu i na nadležne istitucije da objave sve dokumente.
„Bez izuzetka, postoje neke studije koje su urađene, neka istraživanja, potrošen je ozbiljan novac, koja bi takođe mogla da uđu u taj kompenzacioni zahtev“, kaže on.
Ističe da „nama nisu poznate posledice realizacije ovog projekta“.
„Ali, imate situaciju da je 400 miliona evra i više opredeljeno za nacionalni stadion, 600 miliona evra je dato za prenose Premijer lige, ukupno je za sport dato milijardu evra, a ako se pokaže da su posledice po životnu sredinu veće, vrlo je lako proceniti da li je to isplativo“, kaže.
Dodaje da je „vrlo bitno utvrditi odgovornost onih koji su takve štetne ugovore potpisivali i obaveze koje su se pokazale kao štetne prihvatali“.
„To je ono što nama fali, mislim na nosioce vlasti počev od 2004. godine, ili kada je to krenulo. Mislim da se ovo izmestilo iz nekih pravnih tokova i poprimilo političku konotaciju, mislim da je ovo glavno pitanje sada za izbore. S te strane je nezahvalno komentarisati racionalno i strogo pravno situaciju, jer je ovo postala tema broj 1, ali na kraju dana sve će se morati rešavati kroz pravne procedure, kroz arbitraže“, kaže on.
Ključno je, kaže, utvrditi odgovornost.
„Onog trenutka kada budemo utvrdili šta je potpisano. Činjenica je da ovo zavisi od političke odluke, nije ovde pitanje Rio Tinto, strateško je pitanje da li ćemo se mi kao država baviti eksploatacijom litijuma, i da li smo mi i dalje rudarska zemlja“, kaže Rajić.
BONUS VIDEO: Po kom osnovu bi Rio Tinto mogao da tuži državu ukoliko rudnika ne bude
