1
"Ko radi, ne boji se gladi", upravo ovom narodnom izrekom vode se Radovanovići iz sela Batalage nadomak Šapca koji svoj dan započinju ujutru u pet sati kako bi nahranili 15 krava, 8 bikova, svinje i kokoške, a potom nastavili da obavljaju ostale poslove koje imaju na svom skromnom imanju. U razgovoru za Novu pričaju zašto nema dovoljno mleka u Srbiji, o tome kako su ga u vreme kada su rafovi u prodavnicama bili prazni oni delili ko god da im je zatražio ali i zašto razmišljaju da odustanu i prodaju krave.
Gazda Josip (42) i domaćica Vanja (33) već s prvim petlovima hitaju u štalu da pomuzu krave pre nego što dođe kamion koji otkupljuje mleko, a u tome im pomažu vredni mališani Teodora (12), Nebojša (10) i Ognjen (8) dok ne odu u školu.
Pročitajte još:
Kako za Nova.rs kaže ovaj mladi bračni par koji je odlučio da ostane da živi na selu, ništa im nije teško jer za decu „mora da ima“.
„Moj pokojni otac je gajio krave i od toga smo živeli. Bilo je teško, tada nije bila izgrađena velika kuća, živeli smo u jednoj prostoriji i preživeli smo. Današnja omaldina želi sve da ima sad i odmah, a to je nemoguće bez rada. Radi, pa zaradi. Mogao sam da odem u Šabac, da radim u fabrici keramike, ali nisam želeo, odabrao sam moje selo“, kaže gazda Josip kog smo zatekli kako čisti štalu.
Dok ubacuje novo seno, domaćica Vanja nam priča da li je ovako zamišljala svoj život.
„Odrasla sam sa sestrama, bratom, bakom i dekom i nismo imali stoku, ali nije mi bilo teško da nahranim piliće i kokoške, raspremim kuću… Nisam odrasla u luksuzu. Moju decu učim da budu ponosni na ovo što imamo jer, često im govorim, mnoga deca bi volela da su na njihovom mestu. A kad mi kažu Strahinja ima ovo, Milica kupila ono, ja im kažem neka, imaćete i vi kad zaradite“.
Vanja svaki dan, ujutru i uveče, muze 13 krava, dok su dve „na poštedi“ jer imaju telad. Priča nam da situacija u stočarstvu nikad nije bila teža jer krava ima, ali je hrana za njih skupa.
„Nekada je proizvodnja mleka u Srbiji išla kao od ruke. U našem selu skoro svako domaćinstvo imalo je makar jednu, ako ne i više krava. Srbija je po izvozu mleka bila među vodećim zemljama. Pogledajte sada. Do pre nekoliko dana jedva ste uspevali da pronađete mleko, posebno u Beogradu i drugim gradovima. A zašto? Nema ni krava. Ljudi su odustajali od goveda jer je danas, verovali ili ne, skupo gajiti kravu. Pritom, bila je suša, nemamo dovoljno hrane za naredni period i onda stočari prodaju krave“, objašnjava Vanja.
Priča nam da su davali mleko „i šakom i kapom“ baš u vreme kada su rafovi u prodavnicama bili prazni.
„Davali smo mleko ko god je tražio. Jedna porodica ima malu bebu, pa smo im svako veče davali dve litre. Takođe, uzimala je i jedna baka za svog bolesnog sina, kako bi posirila i napravila surutku jer surutka je zdrava i lekovita. A kako da naplatimo? Ne možemo. To su sve naši ljudi. Imamo i mi decu, znamo kako je to“.
Radovanovići koriste ove lepe, sunčane dane da pripreme drva za zimu. Kažu, već je novembar, posla preko glave, a kada padne kiša, teško je izvući drva iz kaljave šume.
„Ima drva, Bogu hvala. Nema ništa bez smederevca. Grejanje poskupelo, pelet poskupeo, imamo našu šumu koju posečemo i pripremimo se do marta. Ne bih menjao život na selu za grad ni za šta na svetu. U Beogradu odeš do prodavnice, kupiš tri stvari i potrošiš 1.000 dinara. I u našim prodavnicama je skupo, ali jaja ne kupujemo, imamo domaća, mleko takođe, meso, mast, krompir, luk… Znate li koliko to znači u ova teška vremena?“.
Josip je, priznaje, razmišljao da proda četiri krave kako bi smanjio troškove za hranu, ali sačekaće do proleća.
„Hrana za goveda je sve skuplja, silaža je najnižeg kvaliteta zbog suše, pa mora da se kupi ono što fali. Proizvodnja mleka je za godinu dana smanjena za 100 miliona litara. Država je u poslednjih nekoiko meseci dva puta podigla premiju na 15 dinara. Međutim, ako ljudi neće da rade, ako više neće da drže krave, tu se više ništa ne može. Mi svaki dan predajemo 100 litara mleka, guramo kako guramo, za dalje ćemo videti. Još su deca mala, videćemo kasnije kad krenu na fakultete kako će nam biti“, kaže Josip.
Iako je stara, baka Živana (80) pomaže sinu i snaji koliko može, a ako ništa drugo, onda barem da spremi ručak dok su njih dvoje na polju.
„Nisam više mlada i ne mogu više toliko da radim, pa im je dosta od mene i ovoliko. Šalu na stranu, skuvam im kafu, ukuvam nešto za jelo d aimaju kad uđu u kuću, a i kad deca dođu iz škole. Samo nek smo živi i zdravi, biće svega“, kaže ova baka.
BONUS VIDEO: Dušan Nikezić: Ono što nam sledi je nestašica mesa, čeka nas slična situacija kao sa mlekom
