Radosavljević: Da li je u Srbiji na snazi tiho prokužavanje

Radosavljević razlog za skok broja zaraženih vidi u preranom popuštanju svih mera i nejasnim porukama koje su se građanima slale. Dodaje da je trebalo uvesti obavezno nošenje maski, meru čije bi nepoštovanje bilo praćeno kaznama."Jedan zaraženi bez maske može da zarazi 75 do 90 posto osoba sa kojima je u kontaktu. Sa maskom može da zarazi samo pet odsto ljudi sa kojima je u kontaktu. Ako i ta druga osoba nosi masku, stepen zaražavanje je 1,5 odsto. Tu se završava svaka diskusija o maskama. Kolegama zameram što nisu svim građanima jasno i glasno rekli da maske moraju da se nose i da pomažu", istakla je Radosavljević.Kao druge dve mere zaštite ona navodi držanje socijalne distance i češće pranje ruku ili nošenje rukavica."Ljudi su parkirali gde god su hteli dok nije došao pauk i počeo da naplaćuje. Ne krivim građane nego nas koji nismo jasno i glasno upućivali jasne i glasne poruke. Poruke i dalje nisu baš jasne, pogotovo kako se beleže ili ne beleže smrtni slučajevi", kazala je gošća Dana uživo i dodala da kada se čuju jedna, druga i treća poruka, i ona kao lekar se izgubi u njima.Kada je u pitanju razlika između zvaničnog broja preminulih od kovida-19 i brojke koju je objavio BIRN na osnovu Batutove kovid baze, Radosavljević objašnjava da prema uputstvu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), hipotetički - onaj ko je bio zaražen novim koronavirusom i bio povređen u saobraćajnoj nesreći i kao posledica toga preminuo, neće se klasifikovati kao da je umro od kovida-19 već od povreda nastalih u nesreći."Problem su hronični bolesnici za koje se kaže da i ako dobiju kovid-19 nisu umrli od kovida. Težak srčani bolesnik koji je na terapiji i stabilan sa terapijom, ako ne dobije kovid infekciju on neće umreti. Ako teški srčani bolesnici treba da prime vakcinu protiv gripa da ne bi obolevali i umirali, zašto oni oboleli od kovida-19 koji umiru od komplikacija osnovne bolesti zbog toga što su oboleli od kovid infekcije nisu u grupi koja umiru od kovida", pitala je specijalista pulmologije.Dodaje da je mnogo ljudi umrlo sa neurađenim testovima, a imali su sve simptome bolesti."Pitanje je da li neko na mala vrata pokušava da uvede tiho prokužavanje. Ono nije dalo rezultat u Švedskoj, a u Velikoj Britaniji su brzo odustali. Ovo sada nije dobro", napominje gošća Dana uživo.Upoređujući iskustva sa prokužavanjem stanovništva, ona ukazuje na Švedsku gde je mnogo ljudi umrlo, a samo 10 odsto je pokazalo imunitet. Podseća i na istraživanja iz Kine da imunitet posle preležanog koronavirusa traje dva do tri meseca.U takvoj situaciji, kaže, ostaje jedino da se štitimo time što ćemo nositi maske, držati distancu i prati ruke ili nositi rukavice.Upitana o navodima da se virus promenio i da sada više oboleva mlađa populacija, Radosavljević kaže da mladi više cirkulišu pa su i više u riziku da se zaraze.A kao potvrdu teze da se virus nije promenio navodi podatak od pre dva dana iz kovid bolnice u koju je primljeno 107 pacijenata, od kojih 35 teško obolelih, a četiri na respiratoru."Ono što mi kao lekari po etici i po Hipokratovoj zakletvi moramo, mi smo ti koji treba da govore istinu koja je zasnovana na struci i nauci. Nema opravdanja ako menjamo mišljenje kako nalažu neke paramedicinske okolnosti", zaključila je gošća Dana uživo.Epidemiolog: Zbog drastičnih mera i popuštanje bilo drastičnoEpidemiolog Predrag Đurić, koji radi u Ukrajini, stanje u Srbiji ocenio je kao uznemiravajuće.On kaže da je osnovna dilema svuda u svetu kojim tempom ublažavati mere, a da je u Srbiji od samog početka sve krenulo nezgodno - početak je bio neadekvatan, potom je situacija bila drastična, da bi popuštanje na kraju bilo naglo.Đurić objašnjava da je posle dva meseca izuzetne izolacije postojao ogroman stepen zasićenja i potreba za vraćanjem u normalan život, a da mere nisu bile tako drastične, ni vraćanje u normalu ne bi bilo drastično. A mere su, napominje, morale da budu drastične, jer je Srbija nespremno dočekala epidemiju.Kada je u pitanju računanje broj umrlih od kovida-19, sagovornik Dana uživo kaže da je to hronični problem svuda u svetu i da teoretski nije jednostavno odlučiti se uvek šta je neposredan uzrok smrti, a šta osnovni uzrok.