0
Da biste bili zelena prestonica Evrope nije važno samo da posadite dovoljan broj stabala, jer je to složeno pitanje ekologije, izjavio je FoNetu gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i objasnio da je glavni grad usredsređen na rešavanje tri glavna problema - čistijeg vazduha, tretmana otpadnih voda i odlaganja otpada.
Kada govorimo o razvoju gradova, moramo imati na umu njihovu veličinu, napomenuo je on u serijalu razgovora o ekologiji Vidokrug i predočio da je Beograd sa dva miliona stanovnika suočen sa nekim izazovima koji su različiti od onih u gradovima sa 100, 200 ili 300.000 žitelja.
Ljubljana je sjajan primer kako je tokom desetogodišnjeg procesa uspela da postane Zelena prestonica Evrope, ocenio je Radojičić, koji je u glavnom gradu Slovenije učestvovao na samitu gradonačelnika regiona, u okviru Ljubljana foruma.
Prema njegovim rečima, gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković i njegov tim su 10 godina radili na tome i učestvovali u različitim takmičenjima, da bi 2016. godine slovenačka prestonica ponela titulu Zelenog grada Evrope.
Beograd se prostire na 320.000 hektara, ima mnogo zelenih površina i na to može biti ponosan, ali kada pričamo o urbanom delu i centralnim gradskim opštinama, tu ima prostora da se situacija unapredi i da grad bude zeleniji, smatra Radojičić.
On podseća da je prošle godine lično pokrenuo akciju „Drvo za Beograd“, u okviru koje je bilo posađeno 2.100 stabala, uporedo sa programom Zelenila Beograd, koje svake godine u tome učestvuje i posadi 4.000 stabala.
Sada počinje ponovo sezona sadnje, od novembra, i verujem da ćemo biti još aktivniji nego prethodne godine, naglasio je Radojičić.
Kada je reč o tretmanu otpadnih voda, možemo mnogo da pričamo o tome šta se u Beogradu radi, počev od Velikog sela, ocenio je gradonačelnik i pomenuo plan da se urade još četiri manje fabrike za tretman otpadnih voda.
Pitanje metroa je pitanje mobilnosti, ali i čistog vazduha, ukazao je Radojičić i konstatovao da je obilaznica oko Beograda, koja će takođe biti završena, način da se izmesti tranzitni transport.
Kako je ilustrovao, da tranzitni saobraćaj više ne ide maltene kroz centar Beograda, jer će i obilaznica i unutrašnji prsten biti deo puta koji će izmestiti glavni saobraćaj iz centra prema periferiji.
Što se tiče tretmana otpada, Radojičić je podsetio da je završena jedna faza fabrike i sanitarne deponije u Vinči za preradu čvrstog otpada.
To su sve različiti pravci šta se sve treba uraditi, precizirao je on i naglasio da se na strategijama koje podrazumevaju detaljan plan različitih projekata u ovim oblastima radilo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.
Kako je rekao, urađeni su GCAP – Akcioni plan za zeleni grad (Green city action plan) i SECAP – Akcioni plan za klimu i energiju (Sustainable energy and climate action plan).
Grubo govoreći, prema ovim akcionim planovima u narednih 10 godina se procenjuje da je potrebno uložiti oko pet milijardi evra da bi se Grad razvijao tako kako želimo. To jeste zahtevna i skupa oblast, ali Beograd mora ići u tom pravcu, poručio je Radojičić.
Kao važan segment razvoja grada, on je označio i Linijski park, dužine 4,8 kilometara, od Beton hale do Pančevačkog mosta.
Park se sastoji od 10 celina, za koje su planska i idejna rešenja radile naše mlade arhitekte, objasnio je Radojčić i istakao da se, pri tome, vodilo računa o ekologiji, zelenim površinama i „smart siti konceptu“.
Moji glavni pravci razvoja za Beograd su da bude zdraviji grad, grad još bolji za život dece, njihov razvoj, rast, tamo gde treba i lečenje. Deca na prvom mestu i zdraviji grad, zaključio je Radojičić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
