Radnici Mostogradnje: Gladni i bez knjižica čekamo plate

Duško Čolović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije čiji su članovi danas tiho protestvovali u dvorištu preduzeća u kome rade, kaže da su uslovi više nego očajni. Para nema, u novembru su primili deo plate za jun prošle godine, a na sve to, u trenucima kada je u jeku epidemija koronavirusa u Srbiji, oni nemaju ni zdravstveno osiguranje."Pokušali smo da stupimo u kontakt sa državnim institucijama, ali niko ne želi da nas primi, kao da nas ne čuju. Dolazimo svakog dana, radimo, a para nema, kada će biti - ne znamo! Platu nismo primili za 15 meseci, pet godina nemamo doprinose, a nezadovoljstvo je kulminiralo jer dva meseca nemamo zdravstveno osiguranje. Znači, mi smo dužni da dolazimo na posao, a niko ne može da nam garantuje da li će neko da nas primi u ambulantu, da se lečimo?!", kaže Čolović za naš portal.

Cela agonija svodi se na generalnog direktora Branka Kneževića koji, prema rečima radnika, sedi u svom kabinetu u Vlajkovićevoj ulici i jednostavno tvrdi da novca nema."Jednostavno kaže da nema novca i da mi moramo doći na posao. U suprotnom, dobićemo otkaze. Šest puta sam bio na sastancima u prethodno tri meseca i svaki put je ista priča. On kaže "to nije u mojoj nadležnosti, to je državna uprava, ja sam samo dobro plaćen činovnik" i šta mi da radimo. Da ne dođemo na posao, usledili bi otkazi! Apelujemo na državne organe, pošto je država vlasnik 93 odsto, da nešto učine, da možemo da se makar lečimo. Ovaj narod ovde ima decu, postalo je neizdržavo, pristup domu zdravlja nemamo, a kamoli nešto drugo", kaže Čolović.

Radnici navode i da "Mostogradnja" radi brojne velike projekte, među kojima je bio i most u Ostružnici. Dva puta su zbog svojih postignuća ulazili u Ginisovu knjigu rekorda, a kako tvrde, jedva sklapaju kraj s krajem."Zar je moguće da radimo takve stvari, a da nemamo novca da preživimo? Posla imamo, radimo osam sati dnevno, vikendom isto.. Na terenu smo i po 14 sati dnevno, a novca nema. Zašto - ne znamo! Hoćemo da apelujemo na državne organe da nam pomognu i učine nešto povodom našeg problema. Premijerka Ana Brnabić kaže da vode računa o svakom građaniu, pa hajde da vidimo da li je istina to što pričaju. Ovi ljudi su bukvalno gladni", kaže Čolović.

Ovi radnici su dosad slali brojne dopise, kako premijerki, tako i predsedniku države Aleksandru Vučiću, međutim, odgovora nije bilo. Da je problem uzeo maha govori i činjenica da se jedan od zaposlednih zarazio koronavirusom, međutim, u bolnicu ne može."Bukvalno smo na poslu čoveku napravili izolaciju, jer šta da radi kad nema zdravstveno, ovo je užas", kaže jedan od radnika.Radnik bez para za insulinSa druge strane, situacija nije bolja ni za radnika G. M., inače dijatičara, koji bi trebalo da danas zaključi bolovanje."Samohrani sam otac, imam troje dece. Čak 16 plata nisam primio, obraćao sam se svim institucijama, inspekcijama, svi me upućuju na stečajnog upravnika kome je mandat istekao. Danas treba da uzmem insulin i zaključim bolovanje, ja ne znam kako da platim bolnicu. Jedino da idem u zatvor zbog neplaćanja", kaže ovaj čovek.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram