Posle pogibije dvojice građevinaca u protekla 24 časa, sagovornici Nova.rs upozoravaju na neefikasnost države, nebrigu poslodavaca i neobučenost radnika.
Inspektori beogradskog Odeljenja inspekcije rada započeli su nadzor povodom dve smrtne povrede na gradilištima na Vračaru i u krugu ZOO vrta, potvrdili su za Nova.rs u Ministarstvu za rad.
M.N. koji je smrtno stradao na gradilištu u beogradskoj opštini Vračar bio je zaposlen, dok za Ž.M. koji je smrtno stradao tokom rada u krugu Zoološkog vrta u Beogradu, u ovom momentu nije utvrđeno ko ga je radno angažovao, odnosno, da li je bio zaposlen ili je radio „na crno“.
Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, inspekciji rada je od početka godine prijavljeno osam smrtnih slučajeva na radu.
Saša Dimitrijević, predsednik Granskog sindikata građevine Nezavisnost kaže da broj smrtnih slučajeva u građevinarstvu ukazuje na to da mora vrlo strogo da se kontroliše primena mera zaštite na radu.
“Opšte stanje gradilišta, kvalitet skela, obezbeđenost otvora, dostupnost pojaseva za vezivanje – sve to mora da se koristi i da se kontroliše, što se u praksi slabo primenjuje, pa je epilog fatalan”, kaže Dimitrijević za Nova.rs.
On naglašava da je odgovornost poslodavca da organizuje posao, obuči radnike, obezbedi lična sredstva zaštite.
“Problem je u tome što se krivične prijave protiv nesavesnih poslodavaca izgleda negde gube, pa nemamo informacija da je neko ozbiljnije krivično odgovarao”, naglašava Dimitrijević.
Podsetimo, u 2018. godini čak 53 radnika su izgubila život na poslu. Zbog toga je Ministarstvo rada sledeću, 2019. proglasilo godinom bezbednosti i zdravlja na radu.
Međutim, uprkos „godine bezbednosti i zdravlja na radu“, prema rečima Saše Dimitrijevića u 2019. na poslu je poginulo još 49 radnika.
Vlada je krajem 2019. u Skupštinu poslala predlog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu uprkos protivljenju sindikata i stručne javnosti. Zakon još uvek nije usvojen.
Saša Torlaković iz Samostalnog sindikata građevinskih radnika za Nova.rs kaže da su upravo građevinci oni koji najčešće ginu na radu, i da se to dešava zato što među njima ima najviše neobučenih za posao koji ih čeka.
“Ljudi dolaze na građevinu da se ‘snađu za neki dinar’, misleći da im ne treba nikakvo znanje ni iskustvo. Kada se tome doda da među njima ima dosta penzionera, da je oko trećine angažovanih na crno, da ih često podizvođači skupljaju među svojim komšijama i poznanicima bez ikakve obuke, ne treba da čudi da gube živote”, rekao nam je Torlaković.
Prema njegovom mišljenju, odliv radne snage u inostranstvo najteže je pogodio baš građevinsku indsutriju, jer je malo koji domaći radnik sa iole znanja ostao da radi ovde za “dva evra po satu”.
Za Miloša Vučkovića, urednika portala specijalizovanog za prava radnika Radnik.rs, motiv koji se ponavlja u vezi sa stradanjem radnika na domaćim gradilištima jeste da javnost ostaje uskraćena za informacije o tome šta su inspekcije utvrdile i ko je pozvan na odgovornost.
Radnik.rs tražio je od Ministarstva rada da im dostavi zapisnike o inspekcijskom nadzoru u nekoliko slučajeva, uključujući i pogibiju dvojice radnika na gradilištu Beograda na vodi, smrti na gradilištu u ulici Kneza Miloša, gde je radnik bio angažovan na crno kao i u slučaju u Kraljevu, kada je radnik bio teško povređen na javnim radovima, a potom je i otpušten dok je bio u komi.
“Ministarstvo nam nije dostavilo zapisnike ni posle intervencije Poverenika za dostupnost informacija. To znači da je javnost uskraćena za analizu događaja i kvalitetan odgovor na pitanje kako smanjiti broj smrtnih slučajeva”, ocenjuje Vučković za Nova.rs.