Pulmolog Dragana Jovanović izjavila je za N1 da mere zabrane kretanje i izolacije važne, ali da ne bi trebalo da traju predugo, jer dolazi do slablenja imuniteta organizma. Govoreći o testiranju ona je upozorila da postoji i određen procenat neuspešnosti testova, pa se i među onima koji su zvanično negativni mogu pronaći i pozitivni na virus i ocenila da je zato važno nošenje zaštitnih maski.
„Postoje, osim psihičkih, fizičke promene koje slabe imunitet. Opada imunitet ljudima koji ne šetaju, nisu napolju, treba i o tome razmišljati, biti oprezan, da ne sme da traje predugo ako može, da se ne ugrozi još više populacija“, ocenila je ona gostujući u Novom danu.
Kako je rekla, pre par dana su Amerikanci objavili veliku analizu testiranja.
„Ti testovi nisu toliko dobri, odnosno negde oko 30 do 40 procenata promaše, odnosno ne dijagnostikuju covid19. Iz tog razloga, sigurno da preduzete mere imaju smisla tim pre. Recimo, bris iz nosa je bolji uzorak nego bris ždrela. Postoji i opcija za ljude koji su kod kuće zbog drugih stanja, a neophodno je testiranje, da mogu dati svoj iskašljaj u bočici, kao što se radilo za tuberkulozu. Taj uzorak otkriva covid19 u nekih 70 i par procenata“, kaže ona.
Prema njenim rečima, zato treba da se nose maske, „jer među onima koji su negativni mogu se naći i pozitivni, ali je pogrešan nalaz“.
„Izolacija svih pozitivnih ima smisla, ne ulazim u uslove i način, ali kao mere su odlične. Treba populaciji objasniti da negde u 30 do 35 odsto zbog lažnog nalaza ljudi koji su testirani treba da sačekaju nekoliko dana, da budu oprezni, jer se tada razvija infekcija“, kaže ona.
Kako je objasnila, „neki virusi vole srce, kao koksaki na primer, a ovaj korona najviše da izaziva plućne promene“.
„Te plućne promene su takve da blokiraju mogućnost razmene kiseonika, predstavljaju tim pre veću opasnost nego dosadašnje virusne infekcije. Deca imaju lakše oblike, jer nemaju razvijen taj imunski odgovor u detinjstvu, zbog toga mnogo lakše prolaze“, kaže ona.
Prema njenim rečima, faktori rizika su brojni, kao što su kardiovaskularna obolenja, gojaznost, oboljenja jetre, bubrega, sistemske bolesti, astma, hronična opstruktivna bolest pluća.
Kaže da je, u ovoj situaciji, koronavirus prvo o čemu treba razmišljati kao najčešćoj mogućnosti kada se javljaju pacijenti.
„Bilo da imaju blage simptome, apsolutno indikovano u ovoj situaciji da se razmišlja prvo o covid infekciji, jer ako se ona isključi, čovek može mirno da razmišlja da to može biti nešto drugo. Zato je važno i široko testiranje, to doprinosi otkrivanju populacije koja je inficirana, koja će možda oboleti, možda neće, i izolacija, kao najbolji način da se isprati pod okom doktora“, kaže ona.
Njen lični stav je, kako je rekla, da treba testirati one koji sumnjaju i koji su pod rizikom.
„Ako postoji broj testova koji je dovoljan, sada se priča da su nedovoljni ljudski kapaciteti, mislim da treba napregnuti snage, ako treba i 20h da radi laboratorija“, kaže.
Kako je rekla, „uz veliko poštovanje i divljenje za sve kolege koje se bore protiv ovog virusa, zbog regrutovanja tih kadrova trpe drugi bolesnici“
Zbog toga je ova lekarka otvorila poseban mejl [email protected] za pacijenti koji misle da može da im pomogne savetom i odgovori pravovremeno, jer sada teško mogu da dođu do svojih lekara.