Prve “ekološke izbeglice”: Razmišljamo da bežimo iz zemlje

"Ranije smo razmišljali da odemo zbog političke situacije i svih nenormalnosti koje se dešavaju u zemlji, ali sada smo počeli da razmišlajmo kako da odemo, iako mi ovde imamo i istan, lep nam je život, nemamo neke egzistencijalne probleme. Ipak, volela bih da nešto uradim, da predupredim da mi se dete razboli i da je zbog toga što sam sedela ovde to nisam sprečila. Od prošle zime pratim kako se kreće zagađenje, mnogo čitam o tome šta te pm 2,5 čestice rade organizmu, ulaze u krv, u organe, utiču na razvoj dece. Ne želim stavrno da dođem u situaciju da se moje dete razboli.", zabrinuta je Dragana.Ne priča napamet, istraživala je i proučila sve opasnosti zagađenog vazduha."Jedna ispušena cigareta je kao da udišemo ceo dan 22 nivo čestica pm 2,5. Nama je boljim zimskim danima taj nivo preko 100. Dakle, to što naša deca udišu je kao da svakog dana popuše 5 i više cigareta. U nekim gradovima Srbije tako mala deca i bebe ispuše i po celu paklu", ukazuje na alarmantne podatke.Priznaje da pomisao na odlazak u inostranstvo, ipak, nije laka, pre svega zbog starih roditelja. Njeno dete im je jedino unuče.

Akcija

U međuvremenu ne sedi skrštenih ruku i pokušava da svom detetu omogući što zdraviji i čistiji vazduh."Još odavno sam od svoje drugarice čula da su se u jednom državnom vrtiću roditelji oganizovali, svako je dao po oko hiljadu dinara i kupili su prečišćivač vazduha. Još prošle godine su kupuli aparat, a ove godine su sakupili novac da kupe i novi filter. To mi je dalo ideju da proverim i ja. Moje dete ide u privatni vrtić, ipak, kada sam o toj zamisli razgovara sa direktorkom obdaništa, ona mi je sugerisala da ne pitam ostale roditelje: 'znamo u kakvoj su sada materijalnoj krizi i situaciji, shvatiće vas pogrešno', rekla mi je direktorka. Ja sam joj odgovrila da meni gori pod nogama, ovo što udiše moje dete je nedopustivo. Kod kuće imam prečišćivač, onda pošeljem dete u vrtić, a ono tamo skače i udiše, Bože me sačuvaj šta", bila je uporna naša sagovornica.Njena istrajnost se isplatila - pitala je ostale roditelje i naišla na odziv koji ju je iznenadio."Od 20 porodica 18 je prihvatilo. Neočekivano. Ja bih bila zadovljna i da je pola prihvatilo, pa da damo svi po 20 evra. Ipak, većina je to prihvatila. To sam prenela i svom društvu čija deca ne idu u isti vrtić i oni su prihvatili tu ideju. Pitali su roditelje u svojim vrtićima i oni su se za to masovno opredelili i kupili",  objašnjava nam epilog.Mislila je da ne postoji dovoljna svest o zagađenju vazduha, ipak, doživela je demanti."Ja sam mislila da većina ljudi jednostavno nije i dalje svesna i da svi misle da se preteruje, međutim, ljudi su i te kako svesni. To mi je bila neverovatna vest. Mnogi roditelji su u finansijskim teškoćama,  ali će za to, ipak, dati  pare jer smatraju da je ovo sa zagađenjem haos", zaključuje naša sagovornica.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram