Prva sezona Teatra humanosti: Četiri premijere koje su spojile umetnost i humanost

Tokom proteklih meseci na sceni Fondacije Mozzart smenjivale su se predstave koje su spajale umetnost i humanost, a sezonu su obeležile četiri premijere u produkciji fondacije. Prva je pred publikom procvetala „Bašta sljezove boje”, u režiji Egona Savina, dok su potom premijerno izvedene i „Španska pita”, „Ljubinko i Desanka” i „Rejting tajm”. Posebnost Teatra humanosti krije se u tome što je ulaznica humanitarna SMS poruka – jedna poruka, jedna ulaznica – pa je svaki odlazak u pozorište istovremeno značio i podršku onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Prvu premijeru u Teatru humanosti Fondacije Mozzart obeležila je monodrama „Bašta sljezove boje”, u režiji Egona Savina, koja je na scenu donela bezvremensko delo Branka Ćopića. Lik jednog od najvećih domaćih pisaca maestralno je oživeo Nebojša Milovanović, podsetivši publiku na toplinu, humor i životnu mudrost koje su obeležile Ćopićevo stvaralaštvo.

„Samim izborom velikog Ćopićevog dela otvorili smo mogućnost da se sa scene čuje reč ovog velikana, sve ostalo će biti na dar i na slobodu doživljaja kod publike. Jedna od poruka naše predstave jeste nada da je lepši svet moguć. Uprkos vremenu koje je često surovo u odnosu na naše snove, senzibilitete i ideale, ova monodrama svedoči da se naš svet, satkan od radosti, iskričavosti i razigranosti, ne može uništiti”, poručio je Nebojša Milovanović.

Veliko interesovanje publike izazvala je i predstava „Španska pita”, po tekstu Miroljuba Nedovića i u režiji Irfana Mensura. Briljantna glumačka postava, koju čine Isidora Minić, Dragana Mićalović i Ivana Zečević, donela je emotivnu priču o ženama čiji se životi prepliću na neočekivane načine, dirnuvši publiku do suza, ali i podstakavši je na razmišljanje.

„Uzbudljivo je bilo. Publika je bila šarenolika, nisu to bili samo rođaci i prijatelji, već i pravi ljubitelji pozorišta zbog kojih sve ovo radimo. Lepo su pratili predstavu, bilo je divnih tišina, suza i aplauza”, rekla je Isidora Minić nakon premijernog izvođenja.

Na sceni Teatra humanosti svoju premijeru doživela je i predstava „Ljubinko i Desanka”, po tekstu Aleksandra Popovića, a u režiji Gorana Šušljika. Glumački trio Janko Cekić, Aleksandra Vulanović i Ljubomir Bandović kroz duhovitu, ali istovremeno dirljivu priču, donosi sudbine troje usamljenih ljudi koji tragaju za toplinom, razumevanjem i smislom.

„Rad na ovoj predstavi je bio spontan, drugarski i vrlo prijatan. Pozorišni procesi su često komplikovani, a ovaj je od početka imao posebnu lakoću. Upravo ta porodična atmosfera iznedrila je autentičan rezultat”, istakao je Goran Šušljik.

Jedan od najznačajnijih autora domaće filmske i pozorišne scene Darko Bajić vratio se pozorištu upravo u Teatru humanosti predstavom „Rejting tajm”. Njegova režija i adaptacija teksta Mire Ojdanić donose savremen komad u kojem Ana Franić, Srđan Karanović, Tamara Šustić i Darija Vučko otvaraju pitanja autoriteta, lične odgovornosti i sveta u kojem se vrednost često meri popularnošću.

„Živimo u vremenu poremećenih vrednosti, u kojem je rejting postao pokazatelj naše misli. Ova predstava govori upravo o tome da nam pratioci nisu najvažniji. Prava vrednost je ono što iz pozorišta ponesemo sa sobom”, objasnio je Darko Bajić.

JEDNA PORUKA – JEDNA ULAZNICA

Tokom prve sezone Teatar humanosti potvrdio je da pozorište nije samo mesto susreta glumaca i publike, već prostor u kome umetnost dobija i svoju humanu dimenziju. Jedna ulaznica bila je jedna poslata humanitarna SMS poruka za lečenje Jovana, Elene, Slobodana, Darije, Marijane... a svaka poslata poruka postajala je mnogo više od simboličnog gesta zahvaljujući Fondaciji Mozzart, koja je svaki prikupljeni iznos udvostručavala. Tako su se svetla reflektora pretvarala u svetlost podrške, a svaka predstava u novu priliku da zajedno učinimo dobro. Rezultat ove zajedničke priče o humanosti jesu 5.830.000 dinara prikupljenih za lečenje građana, kao i više od pet miliona dinara pomoći namenjene Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova i KBC Dragiša Mišović.