Prosvetni radnici u štrajku tužili Slavicu Đukić Dejanović, tvrde da je počinila 2 krivična dela: Maksimalna kazna 5 godina zatvora

Prosvetni radnici u Srbiji su već nekoliko nedelja u štrajku, dok je veliki broj škola u potpunosti obustavilo rad.

Prosvetari, odnosno jedan deo njih, ne slaže se sa sporazumom koji su reprezentativni prosvetni sindikati sklopili sa Vladom Srbije. Takođe, oni su i podržali studente u blokadi i time proglasili da su u obustavi nastave sve do ispunjenja studentskih zahteva.

I ove i prethodne nedelje u više stotina škola nije bilo nastave. Zbog toga je Ministarstvo prosvete odbilo da isplati plate prosvetarima koji štrajkuju, odnosno njima je prvi deo februarske zarade ili bio umanjen ili su u potpunosti ostali bez njega, kao što je to slučaj sa delom zaposlenih u Petoj beogradskoj gimnaziji koji su dobili 0 dinara.

Prosvetni radnici koji se okupljaju u Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) podneli su krivične prijave posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije viših tužilaštava u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu protiv ministarke prosvete u ostavci Slavici Đukić Dejanović zbog smanjenja plata prosveti.

Oni je sumnjiče za krivično delo zloupotreba službenog položaja i podstrekavanje, odnosno za kršenje Krivičnog zakonika i članove 359 i 37.

U članu 359 stav 1 o krivičnim delima protiv službene dužnosti piše da "službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina".

Đukić Dejanović prosvetari sumnjiče i za krivično delo podstrekavanje. U članu 34 koji se odnosi na podstrekavanje navodi se da "ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.  Ko drugog sa umišljajem podstrekava na izvršenje krivičnog dela čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv, a delo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj krivičnog dela". I za ovo delo predviđena kazna zatvora je od šest meseci do pet godina.

Krivičnom prijavom obuhvaćeni  isavetnici

Osim protiv ministarke u ostavci, prosvetari su podneli krivične prijave i protiv 12 savetnika za materijalno-finansijske poslove školskih uprava.

Za zloupotrebu službenog položaja su, osim Slavice Đukić Dejanović, osumnjičeni i Nada Pantić (Školska uprava Beograd), Žaklina Stojanović (Novi Sad), Katarina Mirković (Valjevo), Vesna Jeremić (Zaječar), Jovana Đukić (Zrenjanin), Ana Vulović (Kragujevac), Sanja Matijašević (Kruševac i Kraljevo), Mihajlo Raičević (Niš), Lela Kovačević (Užice), Milorad Slavković (Čačak), Dejan Simović (Požarevac) i Zdravka Sotin (Sombor).

Prosvetni radnici su u saopštenju istakli da je Slavica Đukić Dejanović u svom dopisu školama citirala odredbe Zakona o štrajku iako joj je, navode oni, s obzirom na funkciju koju vrši bilo poznato da prosvetni radnici nisu bili u štrajku, već su obustavili rad saglasno Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.

"Prijavljeni savetnici za materijalno-finansijske poslove školskih uprava su prema opisu svog radnog mesta i službenog položaja direktno naložili isplatu umanjene zarade ili potpunu obustavu isplate. Krivičnim prijavama predloženo je tužilaštvima sprovođenje istrage i podizanje optužnice sa zahtevom za izricanje maksimalne kazne zatvora u trajanju od pet godina, imajući u vidu veliki broj lica kojima je naneta imovinska šteta i jačinu povrede njihovih prava", navode oni.

Prosvetari poručuju da će krivične prijave u narednom periodu biti podnošene i protiv direktora škola, ako su svojim postupcima naneli materijalnu štetu zaposlenima u prosveti koji su u obustavi rada saglasno Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.

Ne potpisivati rešenja o umanjenim platama

Pravni savetnici u sindikatima kažu da prosvetari ne treba da potpisuju rešenja o umanjenim platama.

“Ključno je da ne potpisujemo rešenja o plati, to važi za one koji su ih dobili. Ta rešenja se onda stave na oglasnu tablu, pa posle osam dana imaju pravo na tužbu, jer je to protivzakonito. Ako je plata smanjena bez rešenja, mogu da prijave inspekciji, objasnio nam je pravni savetnik u Sindikatu. Sve što država sada radi je protivzakonito. Oni mogu da ne potpišu rešenja ili da podnesu tužbu protiv direktora ili da prijave što su im obračunali platu bez rešenja", kaže Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija.

Advokat Danijel Dinčić tvrdi da za umanjenje nije bilo pravnog osnova, ali napominje da sa krivičnim prijavama protiv direktora škola koji su doneli takve odluke treba sačekati do 20. marta, kada se isplaćuje i drugi deo plate.

"Ako sekretari kažu da nema zakonskog osnova, a direktori pošalju takav obračun – oni svesno krše zakon. Direktori koji postupe suprptno zakonu, oni će snostii odgovornost, a odgovornost će snositi i ministarka kao podstrekač", napomenuo je advokat za N1.

BONUS VIDEO: Ministarka prosvete: Nema novca za veće povećanje plata u prosveti