33
Mladić iz Prokuplja, Ilija Teoharević, pozvan je na informativni razgovor u stanicu Ministarstva unutrašnjih poslova u tom gradu pošto je nadležne zanimalo koji su njegovi motivi za pružanje humanitarne pomoći građanima Prokuplja ugroženim merama uvedenim zbog sprečavanja širenja koronavirusa.
Diplomac Vazduhoplovne akademije u Beogradu se po završetku školovanja vratio u svoj rodni grad i po proglašenju pandemije koronavirusa je sa grupom vršnjaka pokrenuo akciju pružanja pomoći sugrađanima.
PROČITAJTE JOŠ
Reakcije na humani čin mladih ipak nisu bile jednoglasne.
„Pozvan sam na informativni razgovor u svojstvu građanina. U službenoj belešci je navedeno da se postupa povodom zahteva Opštinskog javnog tužilaštva u Prokuplju, izdatog 13. aprila 2020. godine“, rekao je Teoharević u obraćanju na Fejsbuku.
Kako je naveo, njemu je poziv za informativni razgovor stigao u jutro 5. maja.
„Glavno pitanje je bilo, koji su moji motivi za pružanje humanitarne pomoći. Pitali su se i kako sam ja to pokrenuo, rekli su mi da su sve pratili preko mojih objava na Fejsbuku, da dobro znaju za sve to, a pritom ih je zanimalo i ko stoji iza svega toga“, naveo je Teoharević.
U okviru aktivnosti koje EHO sprovodi kako bismo pomogli najugroženijem stanovništvu, čiji je život dodatno otežala…
Posted by Edukaciono humanitarna organizacija on Уторак, 05. мај 2020.
On je objasnio da su akciju pokrenuli on i grupa njegovih vršnjaka, kao i da su potom postali deo Edukaciono-humantarne organizacije u Prokuplju.
„Mi smo se najpre organizovali kako bismo pružili pomoć komšijama, ljudima koji očekuju pomoć od sistema, a ne dobijaju je. Bili smo zaprepašćeni i potreseni. Vi pomislite, neko ima više od 65 godina, ne može da izađe napolje, to je za njegovo dobro, ali onda izađete na teren i vidite da je taj neko gladan, da dva dana nije jeo, da ga niko nije obišao iz tih institucija, kriznih štabova, kako god se oni zvali. Ljudi su nas dočekivali kao spasioce. Ja ne mogu da prenesem osećaj tuge, meni neprijatan, i to kako su ljudi gledali u nas klince iz kraja sa divljenjem, nisu očekivali da ćemo doći da im kupimo hleb, lekove… Koje im niko nije dostavio! Neki od njih nisu imali ni sredstva da to kupe“, naveo je Ilija.
Bakljada „čeka“ pobedu SNS
U talasu „bakljada“ koji je proteklih nedelja zasuo Srbiju trebalo je da se nađe i Prokuplje. Iz krugova bliskih Omladini SNS u Prokuplju Nova.rs saznaje da je jedan takav performans trebalo da bude organizovan tokom proteklog vikenda, ali se od toga odustalo. Obe odluke su donete na poziv centrale iz Beograda, a najavljeno je i da će se „bakljada“ ipak dogoditi – posle pobede na predstojećim izborima.
Kako ističe, neformalna grupa volontera čiji je deo, kontaktirala je nadležne organe, od MUP, preko Crvenog krsta, do Kriznog štaba Grada Prokuplja.
„Ostali smo zatečeni. Nemo smo gledali kako se prebacuje odgovornost. Da li oni nisu hteli ili nisu smeli da nam daju odgovore, to je drugo pitanje, ali smo izgubili strpljenje. Edukaciono-humanitarna organizacija nam se obratila, videli su šta radimo i odlučili su da stanu iza nas kao pravno lice, kao organizacija koja ima sedište, žiro-račun, Upravni odbor, sve te sitnice za koje bi se nadležni možda uhvatili. Mi smo stavili akcenat na transparentnost, svi volonteri su dobili legitimacije, izrađeni su formulari sa pečatom koje smo izdavali kao potvrde da uzeti novac od građanja za kupovinu namernica i vraćeni kusur, sa fiskalnim računima. Srećom to sve imamo inače bi i to bio problem“, istakao je Ilija.
Prema njegovim rečima, postojao je problem sa nedostatkom zaštitne opreme, ali su oni uspeli da se snađu i da uz pomoć komšija nabave maske, rukavice, alkohol za dezinfekciju…
„Sa lokalnim lancem trgovina smo pokrenuli humanitarnu akciju, nažalost jednokratnu jer je trebalo pomoći što većem broju ljudi u kratkom vremenu. Tad je ispao problem. Mi smo postali problem jer smo NVO koja pomaže ljudima. Mi smo sa najčasnijom namerom nekome postali trn u oku, shvaćeni smo kao rivali vladajuće stranke, zato što oni svoj humanitarni rad baziraju na jednoj otvorenoj kampanji i neukusnom potenciranju dodele humanitarne pomoći. Njima je bilo ugroženo polje delovanja. Ko smo mi da njima otimamo slavu dobročinstva?“
Ilija dodaje da se posle obavljenog informativnog razgovora osetio uvređenim jer je neko preispitivao njegove humane motive.
„To stvara i nameće jedno veliko pitanje koje narod prećutkuje, ali ono visi nad glavom. Čija je Srbija? Da li je Srbija Republika Srbija, zemlja svih građana ili je Srbija zemlja vlastodržaca i njihove samovolje? Ko se u ovoj zemlji pita za to ko sme da se bavi humanitarnim radom? Da li smo toliko degradirali da neko uopšte sme da određuje ko sme da se bavi humanitarnim radom? U očima vladajuće klase se ne isplati biti human, ali na kraju se isplati biti dobar, reći istinu i boriti se za ono u šta verujete“, istakao je Ilija.
Porodica Krstić u selu Krčmare pored Kuršumlije živi u jako teškim uslovima. Baka Milanka sama čuva svoju nepokretnu…
Posted by Edukaciono humanitarna organizacija on Уторак, 14. април 2020.
Među građanima Prokuplja koji su dobili pomoć od Ilije i njegovih vršnjaka je i bivša direktorka Narodnog muzeja Toplice u Prokuplju Julka Kuzmanović-Cvetković koja je o tome i javno svedočila.
„Da nije bilo tebe bili bismo bez hleba. Pored tebe i nekoliko prijatelja zvali su nas jedino da mi ponešto prodaju i zarad ankete o izlasku na izbore, Ipsos, Stratedžik…“, navela je diplomirana arheološkinja koja je više od 30 godina provela na poslu kustosa u Narodnom muzeju.
Njen suprug, nekadašnji direktor Doma kulture „Radivoje Uvalić Bata“ u Prokuplju i Narodne biblioteke „Rade Drainac“ u Prokuplju, Zoran Cvetković, takođe je svedočio o radu mladih u Prokuplju.
„Tačno je da si maskiran ulazio u dvorišta starijih sugrađana, ali uz bezrezervnu podršku. Prava slika našeg besmiska, humani volonteri su sumnjiva lica, a nosači baklji zaštićena vrsta“, naveo je Cvetković u poruci Iliji.
Aktivistkinja EHO Snežana Ilić je navela da je ta organizacija uz pomoć volontera i donatora obilazila ljude koji su bili prepušteni sami sebi od početka vanrednog stanja.
„Svakodnevno smo bili na terenu, objavljivali smo snimke i fotografije, ali je nekome zasmetalo da se pojavi takva slika „Srbije u zlatnom dobu“. Na kraju je policija pozvala jednog od naših aktivista na informativni razgovor. Otkad je normalno da policija isleđuje ljude koji se bave humanitarnim radom? Otkad policija pita zašto se to radi? Kako je tužilaštvo postalo tako ekspeditivno? Mi smo podnosili gomilu prijava, nikada nismo dobili odgovor, ali se ove stvari ekspresno rade“, navela je Ilićeva.
Kako je dodala, ovo nije prvi slučaj zastrašivanja aktivista.
„Pre dva meseca smo u Prokuplju imali prikupljanje peticije protiv izgradnje minihidroelektrana, imali smo oko dve hiljade potpisa i potom je vlast pokazala da nemamo pravo da kažemo svoj stav pozivanjem potpisnika da potvrde verodostojnost potpisa. U Prokuplju je diktatura vrlo otvorena, nije dozvoljeno ni da se misli ni da se rade dobre stvari“, istakla je Ilićeva.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
