Profesor Šakić otkriva koja je vakcina najdelotvornija protiv omikrona

Nova omikron-varijanta koronavirusa registrovana je u 40 zemalja. Mnoge evropske zemlje beleže najveći broj novozaraženih od početka pandemije, zbog čega pooštravaju mere za nevakcinisane. Međutim, vest koja je uzburkala svetsku javnost glasi- antitela od delta soja koronavirusa ne štite od omikrona i obrnuto, kaže prvi čovek ruskog centra za molekularne genetičke studije. Šta to sada znači, da li su svi koji su stekli antitela posle preležanog koronavirusa bez ikakve zaštite.Neuroimunolog Boris Šakić, profesor Univerziteta Mek Master iz Hamiltona u Kanadi rekao je gostujući u Jutarnjem programu da je konstatacija ruskog naučnika veoma jaka u ovom času."Sigurno da kada se aktivira imunski sistem postoje mnogi mehanizmi koji pružaju otpor virusu koji nisu vezani samo za antitela. Postoje bela krvna zrnca koja se zovu makrofazi koji mogu da ubiju virus u određenoj meri", naveo je Šekić.Prema njegovim rečima, stručnjaci smatraju da omikron može da izbegne neke od tih mehanizama, da izbegne i ta antitela koja su stvorena delta varijantom, ili nekom drugom varijantom virusa."Međutim, činjenica je i da je prerano da se kaže da su potpuno nekorisna kao što je rekao ruski naučnik. Naučnici na Zapadu samo smatraju da će odgovor novom soju biti samo umanjen, ali sasvim dovoljne da čovek ne završi na respiratoru u bolnici", istakao je neuroimunolog.Dodaje da je u Južnoj Africi samo oko 23 odsto vakcinisanih i da je veliki broj ljudi bio izvorište novog soja."Vakcinisani, možda neće imati kompletnu zaštitu, ali će imati sposobnost da ne završe na respiratoru", ponovio je.Kako bi onima koji ne znaju medicinu i biologiju pokušao je da objasni kako izgleda virus i uporedio ga je sa čičkom koji ima svoje male nogice kojima se kaži na onog ko prođe pored njega."Veliki broj kompanija je napravio vakcinu koja može da blokira onu malu šapicu koja se kači na drugu ćeliju i na taj način blokira njegovo dejstvo. Došlo je do mutacija, koje nastaju u ljudima koji nemaju otpornost na virus. Nastale su 32 mutacije na toj šapici", kaže Šakić.Napominje da je pretpostavka da antitela koja su napravljena za alfa ili delta soj neće moći da blokiraju tu šapicu, ali virus ima i druge proteine u svojoj ovojnici koja mogu biti stimulus za stvaranje imunskog odgovra."Ako organizam i naša bela krvna zrnaca iscepaju virus, ostaju male komponente u njemu, kao što malina ili kupina imaju svoje male delove, kada se razgradi virus, organizam stvara imunski odgovor na sve te komponente, ne samo na šapicu", istakao je.Kaže da je kineska vakcina napravljena klasičnim putm, ubrizgava se umrtvljen virus, dok su vakcine sa Zapada napravljene samo za šapicu, koja nažalost najčešće mutira."Mislim da je vakcinacija i dalje najbolje sredstvo, najvažnije je da čovek ne završi u bolnici", rekao je Šakić zaključujući da je kineska vakcina najdelotvornija protiv novog soja.Naveo je primer istraživanja iz Slovenije, koje je pokazalo da se kineska vakcina pokazala kao najbolja.Šakić je napomenuo da vakcina ne štiti od omikron soja da nemate nikakvih simptoma, ali štiti da ne završite u bolnici i sprečava velike komplikacije kod pacijenta.Kada je reč o vakcini Sputnjiku Ve, kaže da i ona ima gen za taj spajk, ali je nosač adenovirus, koji nosi virus od Sars kov 2.Kaže da je Fajzer rekao da će biti potrebna tri meseca da se napravi vakcina za omikron. Na pitanje da ako se za to vreme pojavi nova varijanta, Šakić odgovara da ne bi kao ljudska vrta preživeli da nemamo mehanizme da se branimo."Neće virus da nas uništi kao čovečanstvo, daleko od toga. Bila je Španska groznica koja je 50 odsto bio fatalan, a ovde se radi o dva do tri odsto smrtnosti, tako da ćemo mi stalno da razvijamo nove mehanizme u svom telu uz vakcine kako da se branimo od novih sojeva. Postoji priča da je taj novi soj nastao kombinacijom običnog gripa sezonskog i korone. Ukrstio se u nekom organizmu gde je dobio neke gene od sezonskog gripa i tako promenio svoj izgled", naveo je Šakić.Naveo je da je omikron dva tri puta zarazniji od delte i veliki je pritisak na zdravstveni sistem jedne zemlje i na taj način ostali pacijenti kojima je potrebna pomoć ostaju nezbrinuti.Neuroimunolog kaže da je epidemiološka situacija u Srbiji trenutno dobra i da su mere dale rezultate, ali se pribojava da će period slava da promeni situaciju.Naveo je da je on posle Moderne i posle Fajzera primio kao treću dozu kinesku vakcinu i da će pre polaska u Kanadu primiti još jednu dozu, dodajući da posle 21 dan može da se primi.Njegova preporuka je da je svaka opcija bolja nego biti nevakcinisan."Bilo kojom vakcinom, u bilo koje vreme. Sve zavisi od organizma, bitno je da postoji bilo kakva odbrana", istakao je.Kada je reč o deci, kaže da su ona potpuno zdrava, da ne postoji nikakvo opterećenje u njihovom životu u smislu stresa i da njihov imunski sistem nije oslabljen i kada je reč o vakcinaciciji smatra da je taj deo populacije veoma važan ne da se ne razboli, nego da ne budu vektori, prenosioci na starije. Smatra da je vakcinacija dece veoma opravdana.Bonus video: Razbijamo zablude o vakcinaciji - Nataša Bogunović: Kako teče lečenje vakcinisanih, a kako nevakcinisanih pacijenata

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=razbijamozabludeovakcinacijinatasabogunovic-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2639644"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram