"Probudi se": Koliko su sigurni podaci koje ste dali za 100€

“Kada se uporede neke druge obrade podataka, ovaj put je bilo u priličnoj meri bezbedno. Posebno s toga što je u pravilniku uklonjeno ono što je pisalo u urecbi, gde je stajalo da se traži i ime i prezime. Sama mogućnost zloupotrebe tih podataka je svedena na jednu razumnu minimalnu meru", rekao je poverenik za zaštitu informacija.Krivokapić je izrazio nadu da je država na nekim prethodnim primerima naučila lekciju i prilikom izrade baze za prijavu za 100 evra adekvatno zaštitila podatke.Podsetio je na grešku koja je dovela do toga da za vreme pandemije koronavirusa svi podaci iz glavne baze, u kojoj su bili evindentirani zaraženi, preminuli, osobe u izolaciji, na kratko postanu javno dostupni.#ytvideo_0Na pitanje voditeljke kako možemo da budemo sigurni da se nešto slično neće ponoviti, Krivokapić je rekao da ne možemo da znamo, samo možemo da pratimo."To nije jedina, već jedna od mnogih baza podataka. S obzirom da se o tome mnogo pričalo, verujem da je urađeno sve što je potrebno da se ta baza obezbedi", rekao je direktor SHARE fondacije Krivokapić.Na pitanje da li je bojazan građana da time što se prijavljuju za 100 evra mogu da ugroze svoj posao opravdana, Marinović je rekao da se tako nešto ne očekuje."Niko ne sme da snosi štetne posledice zato što se prijavio, zato što je to zakonito", rekao je Marinović.Krivokapić je poručio građanima da ne oklevaju oko prijavljivanja za 100 evra."Ne samo da nije nezakonito, to su naše pare. To su pare poreskih obveznika i zato smatram da svako treba da iskoristi svoje pravo i uzme taj novac, pa onda može da da u humanitarne svrhe ako želi", rekao je Krivokapić.Nije postojala obaveza da se označi banka u kojoj građanin ima računMarinović je napomenuo da prilikom davanja podataka, građani nisu morali da označe banku u kojoj imaju račun već su mogli da odaberu i neku drugu."Vi ste mogli mimo tog računa dati neku drugu banku i da vam se otvori račun", rekao je on.Krivokapić je naglasio da mi nismo dali državi JMBG, da je ona to već imala u mnogim bazama, već smo se na taj način samo indentifikovali."Nema prostora za veliku paranoju, za blagu bojazan da", zaključio je Marinović.

Naglasio je da neko ko raspolaže dovoljnim brojem podataka nekog građanina svakako može da ih zloupotrebi, ali da to nije slučaj samo sa 100 evra."Uvek neko može da zloupotrebi podatke. Može da otvori firmu, da se zaduži, da uzme kredit, da nanese veliku štetu. Ali to je već neka druga priča", rekao je on.SNS do podataka penzionera došao preko PIO fondaKomentarišući pismo koje je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića nedavno stiglo penzionerima, rekao je da taj slučaj ima puno podudaranja sa onim što se desilo pre dve godine."Slična situacija se desila 2018. godine, bio je približan broj penzionera, na čije adrese je stiglo slično pismo", rekao je on.Tada se došlo do toga da su podaci do SNS-a došli iz PIO fonda, zbog čega je protiv nepoznate osobe u PIO fudnu podneta krivična prijava."Mi smo sada reagovali tako što smo dopunili tu prijavu, protiv lica u fondu PIO", objasnio je Marinović.On je poručio svim građanima koji su dobili pismo da se obrate osobi koja je rukovala tim podacima, što je u ovom slučaju SNS i traži odogovor odakle im podaci.Po pitanju krivične prijave podnete protiv nepoznate osobe u PIO fondu još uvek ništa nije urađeno."Znamo par stvari, znamo da su u pitanju podaci koje imaju državni organi, u pitanju je krivično delo. Mislim da postoji dovoljno podataka da se pokrene istraga i dođe do tog lica", poručio je direkotor SHARE fondacije.