Izumiranje pčela nije jedini problem na koji se već godinama skreće pažnja, a direktno je povezan s klimatskim promenama. Australijski naučnici upozoravaju na globalnu "apokalipsu insekata" koja bi mogla da ima radikalan efekat na okolinu i čovečanstvo.
Međunarodna studija o budućnosti insekata sprovedena u sklopu scenarija o klimatskim promenama, otkrila je da će sve manji broj insekata u svetu drastično umanjiti i čovekovu sposobnost izgradnje održive budućnosti.
Koautor studije Vilijam Lorans sa australijskog Univerziteta Džejms Kuk kazao je da se biosfera već zagrejala za oko 1,1 stepen Celzijusa od predindustrijskog razdoblja, te se predviđa da će se do 2100, ne smanje li se znatno emisije štetnih gasova, zagrejati za dodatnih dva do pet stepeni.
Sićušni insekti koji ne poseduju mogućnost regulacije vlastite telesne temperature posebno su osetljivi na temperaturne promene i nivo vlage, rekao je Lorans.
PROČITAJTE JOŠ
„Sve je više dokaza koji ukazuju na to da se brojne populacije insekata u raznim delovima sveta smanuju velikom brzinom. To je duboko zabrinjavajući trend, a mediji, pa čak i neki naučnici, sve češće koriste izraz ‘apokalipsa insekata’ da bi opisali ovaj fenomen“, rekao je Lorans.
„Insekti su vrlo važni u lancu ishrane i smanjenje njihovog broja možda već igra važnu ulogu u široko rasprostranjenom padu broja njihovih konzumenata, a to su ptice“, upozorio je.
„Insekti su važan deo bioraznolikosti. Značajni su za okolinu jer su odgovorni za proces oprašivanja, kontrolu broja štetočina i recikliranje hranjivih materija. Sve je to korisno za ostala živa bića na planeti, uključujući i ljude“, kazao je australijski naučnik.
Studijom je ustanovljeno da su klimatske promene uticale na ostale faktore koji ugrožavaju populaciju insekata, a to su zagađenje, gubitak staništa i predatorstvo – biološku interakciju u kojoj jedan organizam, grabežljivac, ubija i jede drugi organizam, svoj plen.
„Ključno je upravljati staništima i maksimalno ih obnavljati tako da ona postanu otporna na klimatske promene, te insektima omogućiti svojevrsna skloništa u kojima mogu preživeti ekstremne klimatske prilike“, smatra Lorans.
„Dokazi su vrlo jasni i očigledni. Moramo delovati sada da bismo smanjili negativan udar na populacije insekata. Dobro znamo kako to postići, ali donošenje odluka i potrebno finansiranje stalno se guraju pod tepih“, zaključio je naučnik.
BONUS VIDEO Dragićević Šešić i Đurđević: Imaćemo uskoro klimatske izbeglice, odgovornost je i na medijima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar