32
Priča o Ireni Nigić (43), majci četvorogodišnje devojčice, koju je objavio naš portal, a koja zahvaljujući lavovskoj borbi za svoje zdravlje uspeva da preživi i da se nosi sa teškim oboljenjima, ogledalo je propasti zdravstvenog sistema, koji umesto da brine o najugroženijim, čini upravo suprotno. U Srbiji živi još 60.000 „Irena“, tačnije obolelih građana, koji su samo broj na listi čekanja za intervenciju, operaciju, snimanje, u nekoj od zdravstvenih ustanova, a pojedini su zakazani i za 2030. godinu, dok se još 2.000 ljudi bori sa najtežim bolestima čekajući transplantacije, koje su u našoj zemlji „zamrle“.
Pročitajte još:
32
14
2
1
Podsetimo, čitateljka Nova.rs i osiguranik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Irena Nigić, koja boluje od distrofije, miopatije i polineuropatije, dobila je u Kliničkom centru Srbije termin za „hitno“ snimanje magnetnom rezonancom, verovali ili ne, za 2024. godinu. Nakon šoka koji je usledio po dobijanju termina za magnet, Irena je odlučila da se bori – pisala je predsedniku Aleksandru Vučiću. Naš portal objavio je pismo, a ubrzo se oglasio i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i sve je bilo rešeno u roku od nekoliko sati, snimanje je zakazano za 15. jul.
“Da li se vi nekada postidite? Da li se bojite Boga? Naravno da ne, jer bi u suprotnom sve bilo mnogo drugačije”, piše u pismu koje je Irena poslala predsedniku Srbije.
“Pismo sam poslala na Vučićev kabinet. Pisala sam onako kako jeste. Očajna sam jer sam onemogućena da se lečim na vreme i adekvatno. Kažu lekari ne javljaju se pacijenti na vreme. Ma javljamo se mi na vreme, nego nam zakazujete preglede za dve godine”, naglasila je Nigić, koja ima i atrofiju desnog oka, a njen suprug je takođe osoba sa invaliditetom.
Posle ovog slučaja, postavlja se pitanje, treba li 60.000 ljudi u Srbiji da piše predsedniku Vučiću, kako bi ministar Lončar „izašao iz mišije rupe“, reagovao i konačno počeo da radi svoj posao, a to je – rešavanje problema obolelih.
U Srbiji je sve više građana koji čekaju operaciju kolena, kuka ili katarakte, i polako gube strpljenje, a liste čekanja su sve duže. Naime, deo od tih neverovatnih 60.000 ljudi, od kojih svako čini jedan broj na listi, neće nažalost dočekati svoj termin, a oni koji ne žele da rizikuju, a uspeju da nabave novac, otići će u privatnu kliniku i platiti da ozdrave, a ne da sa overenom knjižicom, čekaju i do 2030. godine.
„Čekanje može biti veoma opasno. Recimo, progresivne artroze kuka i kolena mogu se znatno pogoršati u razmaku od šest meseci, ali i do četiri ili pet godina. Sve zavisi, ako je recimo teška artroza, onda sa operacijom ne sme dugo da se čeka, jer je to progresivna bolest. Lekari odlučuju o operaciji upravo u zavisnosti od progresije bolesti, od toga da li pacijent uzima neku suplementaciju, da li je na fizikalnim terapjiama i slično. Dolazi do stravičnog pogoršanja kvaliteta života, ako se sa operacijom predugo čeka. U zavisnosti od dužine trajanja bolesti, njenog kliničkog aspekta i radiološkog nalaza, zavisi težina artroze i to određuje i datum operacije“ objašnjava za Nova.rs dr Uroš Novaković, ortopedski hirurg.
Iako se nekada čekalo na operaciju katarakte tek kad oboleli potpuno izgubi vid, danas se zna da je mnogo efikasnije operisati je čim krenu smetnje u svakodnevnim aktivnostima. Međutim u našim zdravstvenim ustanovama čeka se od šest meseci do dve godine na operaciju.
„Ima više vrsta katarakti i od pacijenta, ali i od same bolesti zavisi koliko sme da čeka. To je vrlo individualno. Međutim za takozvanu ‚kataraktu komplikatu‘ je ključno da bude operisana najdalje za godinu dana od uspostavljanja dijagnoze, duže od toga ne sme da se čeka. Ranije su često pacijenti radili privatno ove opercaije, međutim to Fond, sada, koliko vidim, lepo pokriva i nema potrebe da oboleli plaćaju“ kaže za Nova.rs dr Nenad Petrović, specijalista oftalmologije.
Naime, postoji mogućnost da se oboleli operišu privatno, a o trošku osiguranja, ali samo u ustanovama koje država odredi.
Osim snimanja i različitih operativnih zahvata, u našoj zemlji više od 2.000 ljudi čeka na transplantaciju nekog organa. U 2021. godini do oktobra je izvršeno svega pet transplantacija, a u susednoj Hrvatskoj 268.
“Korona jeste usporila ceo zdravstveni sistem, mada nije razlog ovako malog broja transplantacija. Čak i u 2020. u Hrvatskoj je novi organ dobilo 219 ljudi, dok u Srbiji svega 10”, kaže Ivana Jović, devojka koja je na listi za transplantaciju bubrega i tri puta nedeljno ide na dijalizu već godinu i po dana.
Operacije na koje se najduže čeka
Ustanova Operacija kuka Operacija kolena Operacija katarakte
KC Vojvodine Februar, 2024. Mart, 2024. Februar 2023.
KC Kragujevac Oktobar 2024. Oktobar 2026. Novembar 2022.
KC Niš Oktobar 2023. Februar 2024. /
Institut za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica Januar 2026. April 2030. /
KBC Bežanijska kosa Maj 2024. Maj 2024. /
KBC Zemun Novembar 2023. Novembar 2023. /
KBC Zvezdara Maj 2023. Maj 2023. Oktobar 2023.
KC Srbije Jul 2023. Jul 2023. Novembar 2023.
VMA April 2025. Maj 2029. Decembar 2022.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare