Dobrinja je selo u kome još uvek ima života i mladosti. Stanovnici tog sela kod Požege svoje živote vezali su za zemlju jer od nje i žive. Zato su i isterali istraživače litijuma koji su na njihova imanja bespravno ušli. Od države samo traže da im ne dira vazduh i vodu. A kolika je njihova želja da ostanu na svojoj dedovini može se videti u poruci koju je državi, kroz suze, uputio jedan od meštana ovog sela u zapadnoj Srbiji.
Oko milion kilograma krompira godišnje se proizvede na području Dobrinje kao i stotine tona maline, kupine, jabuke i šljive i na desetine hiljada kilograma mesa i meda. Ali istraživači litijuma nisu zaobišli ni Dobrinju jer uz još devet požeških sela, Dobrinja je predviđena kao mesto za eksploataciju i budući rudnik litijuma.
Tim povodom selo Dobrinja i njene meštane posetila je ekipa emisije „Kvadratura kruga“ Radio televizije Srbije.
Upitan ako bi im država, kao što daje stranim investitorima, dala po 10.000 evra za otvaranje svakog novog radnog mesta, šta bi sa tim parama mogli da učinite, Dragan Simović meštanin Dobrinja, kaže da bi mogli da preporode taj kraj.
♎ Predsedniče, narod ti nešto poručuje. Kroz suze. I to sa RTS.
— Dragan Radovanović (@DraganR74) December 25, 2021
Stop ? Rio Tinto
MARŠ SA DRINE! pic.twitter.com/itCSj5Fz65
„Mogli bi da preporodimo ovaj kraj, jer da bi zaradio 10.000 evra čovek mora da uloži više godina rada, jer ovde su sve sitniji posedi. Evo, na primer, treba podgajiti deset bikova za 10.000 evra“, objašnjava ovaj mladi poljoprivrednik koji gaji hektar do hektar i po krompira godišnje.
Na pitanje šta očekuje od države da uradi da bi im život bio bolji, da bi opstali ovde, Vojkan Đukić kaže:
„Samo da nas država pusti da radimo sami, da ne dira naš vazduh, da nam ne dira naše vode, bez vode nema života, da bi proizveli hranu i da možemo da ostanemo ovde“, kaže Đukić, čije domaćinstvo broji sedam članova i koji se kao i mnogi u tom selu bave stočarstvom i proizvodnjom krompira.
A zatim dodaje:
„Ne tražim subvencije, ne tražim ništa, neka bude nafta koliko hoće, snaći ću se, samo da mi ne zagađuje vazduh i da nas ne dira sa ovih terena“, ističe Vojkan Đukić koji u selu Dobrinja ima 25 hektara obradive zemlje i šume koje ima, kako kaže, sasvim dovoljno da može da živi dosta pokoljenja.
Međutim, u januaru ove godine Ministarstvo rudarstva i energetike, firmi „Litijum Jadar“ izdalo je dozvolu za istraživanje litijuma, bora, geotermalnih voda i izvora pijaće vode na području Požege i Kosjerića. U aprilu ove godine istraživači iz „Jadar Litijuma“ su došli na teritoriju Dobrinje i započeli kopanje i uzimanje uzoraka, na privatnim posedima, bez saglasnosti vlasnika parcela i bez naloga za rad.
Upitan na kolikoj površini firma „Litijum Jadar“ planira eksploataciju i rudnik, Dragan Simović objašnjava da je u pitanju velika površina i da obuhvata deset sela opštine Požega.
„Znamo da našu zemlju i našu đedovinu ne damo“, dodaje ovaj mladi poljoprivrednik.
Koliko su meštani ovog sela u zapadnoj Srbiji rešeni da ostanu na svojim imanjima pokazuje poruka Vojkana Đukića:
„Ne daju ljudi svoje, ovo je naša dedovina, imam one što su u groblju, imam ove što su u kolevci, ne damo nikoga“, rekao je zaplakujući se ovaj meštanin Dobrinja.
„Ne damo naše čisto nebo i čist vazduh, ne treba nam litijum, ne treba nam ništa“, poručio je Vojkan Đukić.
Meštani Dobrinje su uz pomoć policije oterali istraživače sa svojih parcela, na koje su protivzakonito ušli, istrajni u svojoj odluci da njihovo područje i dalje bude zeleni rudnik, a ne rudnik litijuma.
Podsećamo, nakon što su nezadovoljni građani na poziv ekoloških organizacija dve subote zaredom blokirali puteve, mostove i važne saobraćajnice širom Srbije iz skupštinske procedure je povučen Zakon o eksproprijaciji, dok je Zakon o referendumu po hitnom postupku izmenjen.
BONUS VIDEO: Nova.rs u zelenoj dolini koju Rio Tinto hoće da pretvori u rudnik
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare