12
Danas je počelo čišćenje Potpećkog jezera kod Priboja, uklanjanje bruke i sramote odnosa, kako društva tako i pojedinaca, prema prirodi i rekama. Bageri će u narednih 15-20 dana vaditi otpad iz jezera i šleperima ga prevoziti na deponiju Duboko u Užicu. Prema prvim procenama organizatora akcije čišćenja, JP „Srbijavode“ i „Elektroprivreda Srbije“, iz jezera će biti izvađeno oko 7,5 hiljada kubnih metara plutajućeg otpada dok u jezeru leži još sigurno oko 20% potonulih zagađivača. Nadležni najavljuju rešavanje problema projektima prekogranične saradnje.
Do poslednjeg trenutka bilo je neizvesno da li će današnja akcija čišćenja Potpećkog jezera i otpočeti, zbog vremenskih prilika, velike količine napadalog snega i otežanog kretanja vozila. Remorker je krenuo da gura otpad ka brani a bageri dalje tovare na šlepere.
Ružnu sliku prekrio je sneg ali ne i ljudski nemar koji je isplivao na površinu. Problem nije od juče, traje godinama pa je, kako kaže državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Aleksandar Dujanović, vreme da se krene rešavati dugoročno u saradnji sa Crnom Gorom i BIH.
„Problem reka Lim i Drine, rešavaćemo sa dve susedne države. Poslali smo im plan sporazuma, čekamo da nam odgovore. Plan je da se prave neke barijere, brane, da se taj otpad razbije i sakuplja na više lokacija. Veliki problem su i nesanitarne deponije, duž vodotokova, čije smo mapiranje otpočeli. Nedavno smo zatvorili nesanitarnu deponiju Stanjevina u Prijepolju a ove godine otpočinjemi izgradnju transfer stanice u Novoj Varoši. U proširenje tela deponije Duboko uložili smo 96 miliona dinara“, rekao je danas u Priboju Dujanović.
Da bi se iz jezera izvadilo oko 7,5 hiljada kubnih metara otpada, organizatori akcije JP „Srbijavode“ i „Elektroprivrede Srbije“, procenjuju da će biti potrebno 15-20 dana, zavisno od vremenskih uslova u narednom periodu. Prvi čovek JP „Srbijavode“, Goran Puzović, kaže da je problem plutajućeg otpada otpočeo još 1967.godine kada je i nastalo ovo veštačko jezero ali da je sve veća upotreba plastike problem dovela u neprihvatljive okvire.
„Ovo su kratkoročne mere a dugoročne ćemo pokušati da uspostavimo zajednički sa ministarstvom i našim komšijama. Čeka nas ozbiljna edukacija svih naših građana, da pokušamo da sve ono što imamao u svojoj kući i svom dvorištu, odnesemo na neku legalnu deponiju i ne dozvolimo da nam ovo prelepo jezero izgleda kao jedan veliki otpad. Srbijavode su nadležne pre svega za bezbednost ljudi, da bezbednosno održavamo vodotokove, ali kada su u pitanju ovakve situacije, to je zadatak svih nas. Ovo što vidimo u jezeru, ovo nije priroda, sve je doneo čovek i to je naš problem, svest naših ljudi. Šta je još potnulo u jezeru, proverićemo na leto, kada se steknu uslovi ali 80% otpada je na površini“, objašnjava Puzović.
Smeće koje se nalazi u jezeru, nema značajnijeg uticaj na rad hidroelektrane, sem što dolazi do povremenog zaglavljivanja čvrstih predmeta u rešetke pa se u takvim situacijama angažuju ronioci. Takve prilike uvećavaju troškove proizvodnje električne energije, kažu nadležni u hidroelektrani „Potpeć“.
Postavljanje plutajuće barijere lančanice na početku jezera, bio je predlog i Ekološkog udruženja građana „Jastreb“ iz Priboja. Pre nekoliko godina su predlog izneli nadležnom ministarstvu ali podrška je izostala. U susret im je Izašla lokalna samouprava pa su dobili potrebna sredstva da urade pristupni put do buduće lančanice. Problem nastaje kod imovinsko pravnih odnosa jer jezero nije opštinsko već njime gazduju „Srbijavode“ i „Elektroprivreda Srbije“. Kako je problem jezera zapao i žižu javnosti, pregovori sa ministarstvom su obnovljeni a konkretniji dogovor očekuju tokom iduće sedmice.
Pored JP „Srbijavode“ i „Elektroprivrede Srbije“, narednih dana akciji čišćenja će se priključiti i lokalna samouprava sa svojom mehanizacijom. Regionalna deponija Duboko, po potrebi, otpad će prihvatati i posle 23 časa, sve kako bi ovaj posao što efikasnije i pre bio okončan.
Kada je odgovornost u pitanju, sve kritike su upućene ljudskom nemaru i needukovanom stanovništvu. Uzroci sa jedne i planovi otklanjanja posledica sa druge strane. Stvaranje pa zatvaranje nesanitarnih deponija, onda poraste nivo vode i sve ispliva na površinu a na površini samo smeće. Ono što se u današnjem obraćanju nije pomenulo jeste kaznena politika, da li će se i kako sprovoditi. Dosadašnja iskustva, onih koji ovakve probleme više nemaju, rešile su novčane kazne, najsigurniji put osvešćivanja.
