Posledice rudarenja litijuma u Čileu vidljive iz satelita: Šta čeka Srbiju?

Slana polja u čileanskoj pustinji Atakama tonu centimetar do dva godišnje kao posledica iskopavanja litijuma, pokazuje studija univerziteta u Čileu.

Naučnici su tri godine prikupljali satelitske snimke da bi utvrdili stepen deformacije gornjeg sloja zemljine kore, piše N1.

„Površina tone u onim delovima gde kompanije najviše crpe vodu za kopanje litijuma„, kaže Francisko Delgado, iz odeljenja za geologiju.

Voda se crpi brže nego što može da se obnovi, odnosno brže nego što se akumulacija podzemnih voda puni prirodnim putem.

„Područje gde površina tone između jednog ili dva centimetra godišnje se poklapa sa nivoom na kome se nalazi podzemna voda. To se dešava zato što pumpaju mnogo podzemne vode da bi izvukli litijum. Od 2019. godine pa nadalje, u ovom sektoru, počeli smo da vidimo ove znake sleganja“, objašnjava Francisko Delgado, iz odeljenja za geologiju.

I to je ono na šta su upozoravali i ekološki aktivisti. O tome je još prošle godine za Global fokus N1 govorio i Ramon Balkazar.

Iako je američka kompanija obećavala poštovanje svih standarda po pitanju izvlačenja vode to se nije dogodilo.

„To je jedan šablon ne samo u Čileu, već u celom svetu. Ta velika kompanija učestvuje u ilegalnom finansiraju političara kod nas. Pokušavali su da se umešaju u izradu ekoloških zakona. To je ista kompanija koja je prekršila ekološke zakone, kompanija koja potpisuje ugovore bez konsultacija sa lokalnim stanovništvom“, navodi Ramon Balkazar, aktivista.

A lokalno stanovništvo se plaši nestanka pitke vode i za ljude i za živi svet u ovom delu Čilea.

A šta još povezuje Srbiju i Čile.

Olaf Šolc, nemački kancelar koji je u januaru 2023. posetio ovu zemlju u pokušaju da obezbedi litijum za nemačku automobilsku industriju.

***

BONUS VIDEO - Jenjavaju li protesti protiv iskopavanja litijuma, ili vlast šalje poruke svojim pristalicama koje su protiv rudnika Jadar