Nakon što je noć proveo u hladnom šatoru, u pograničnom karantinu u Moroviću, Milorad Debeljak (25) iz Kraljeva, sinoć je stigao kući. Iz karantina je, kako kaže, pušten nakon što mu je samo izmerena temperatura, bez testiranja na koronu i bez jasnih instrukcija kako bi dalje trebalo da se ponaša.
Kao što je portal Nova.rs pisao, Milorad je u petak ujutru, nakon prelaska granice između Hrvatske i Srbije, ostao zatočen u pograničnom karantinu, gde su ga sačekali hladni šatori, bez struje, tople vode i osnovnih higijenskih uslova.
Kako tvrdi, u petak je čitav dan proveo u neizvesnosti oko toga koliko će dugo morati da ostane u kampu okruženom vojnicima, da bi tek uveče stigle ohrabrujuće vesti.
„Uveče je došla lekarka, epidemiolog, koja nam je rekla kako su doneli odluku da nas sutradan testiraju na koronavirus i ko je pozitivan biće prebačen na lečenje, a ostali će moći da idu kući u samoizoloaciju na 28 dana“, priča Milorad za Nova.rs, sad već iz svoje sobe i dodaje:
„Svi smo bili srećni zbog te informacije jer, gde god da nas prebace bar nećemo više da budemo tu, bićemo na zatvorenom, moći ćemo da se okupamo, da jedemo nešto što nije iz konzerve.“
Nakon toga, kako kaže, sledila je duga i hladna noć u šatoru bez struje, kroz koji je probijao vetar.
Žene i deca prebačeni u obližnju kuću
Milorad kaže da je u kampu u Moraviću bilo i žena sa decom, koje su kasnije, na inicijativu drugih ljudi u kampu, premeštene u obližnju kuću.
„Samo da sta videli taj prizor, žena koja se drži za glavu i koja plače šta će tu sa malim detetom. Mi smo se okupili i tražili od vojnika koji su stajali sa strane da bar njih prebace u neki drugi smeštaj, što su na kraju i uradili“, objašnjava on.
„Rekli su da je kupanje dostupno od šest uveče, ali u to vreme napolju nismo mogli ni u jakni da sedimo, kamoli da se kupamo pod šatorom. Spavao sam u pidžami, trenerci i cokulama, majici, podmajici, duksu, jakni, sa dva ćebeta i baš smo se svi smrzli“, priseća se on.
Po njegovim rečina, kada pre dva dana stigao u Morović, u kampu je bilo oko 80 ljudi. Taj broj je nastavio da raste, pa je juče, na redu za „testiranje“, bilo više od 220 ljudi.
„Podelili su nas u 28 grupa od po osam ljudi i onda smo, navodno, krenuli na testiranje. Moja grupa je izašla napolje i svi smo stali ispred jednog od šatora koji je predstavljao ambulantu, na metar i po jedan od drugog. Onda nam je prišao medicinski brat i podelio toplomere, nakon čega smo stajali nas osomoro pet minuta i merili temperaturu“, kaže Milorad.
Tvrdi da su im nakon izmerene temperature tražili samo da daju podatke odakle su, uz tačnu kućnu adresu, i kolika im je bila temperatura.
„Onda smo dobili jednu masku i jedan par rukavica i to je bilo to. Nismo testirani na koronavirus“, kaže ovaj dvadesetpetogodišnjak i naglašava da nikom od prisutih nije uručeno pismeno rešenje o karantinu.
„Rekli su nam samo ‘idite kući i pridržavajte se svega što treba, imate sve na sajtu’. Tu je bilo i nekoliko gospođa od preko sedamdeset godina, ne znam koliko one mogu da se snađu na internetu“, kaže u neverici.
S obzirom da su mu na graničnom prelazu uzeli podatke iz pasoša i broj telefona, dok je još bio na putu do kuće, stigao mu je poziv iz MUP-a.
„Zvali su me iz policije da vide da li sam na adresi, ali sam tad još uvek bio na putu. Onda su me pitali na koliko mi je propisan karantin, na šta sam rekao da ne znam, ali da planiran da ostanem 28 dana. Na to su me pitali odakle dolazim i potvrdili da putnici iz Austrije treba u karantinu da provedu 28 dana“, priseća se on.
Pridržavanje mera karantina na osnovu savesti
Milorad kaže da nije siguran, ukoliko bi izašao na ulicu, da li bi policija imala na osnovu čega da ga kazni. Ipak, on ne planira ništa slično da uradi, jer kako kaže, savest mu nalaže da se striktno pridržava pravila.
Objašnjava da se sad nalazi u kući u kojoj živi na spratu sam, dok su mu u prizemlju baba i deda, koji znaju da je došao, ali nije hteo da ih vidi, zbog njihove bezbednosti.
„Moj brat od tetke već danima pomaže ljudima u njegovoj zgradi, pa je i meni juče doneo nešto najneophodnije, a danas će mi doneti namirnice za naredih par dana. Kontakt sa njim nemam, ostavi ispred vrata ono što mi kupi, ja mu ostavim novac, i to je to“, kaže on za Nova.rs.
Napominje da dolazi iz zemlje koja se duže od Srbije bori sa koronavirusom i da je tamo upućen kako bi trebalo da se ponaša, kao i da mu neće biti teško da se svega pridržava, prvenstveno zbog ljudi do kojih mu je stalo.
„Imam sestru i sestrića od 10 meseci. Ako sam nekog želeo da vidim to su njih dvoje. I sad umirem od želje da ih vidim ali opet znam šta bi sve to moglo da prouzrokuje i dovoljno ih volim da im se ne približavam”, objašnjava i dodaje da će naradne četiri nedelje najviše provoditi u čitanju i konstantom čišćenju kuće.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Povezane vesti:
