0
Hrabra Željka Bojić (36) iz Beograda koja je zatrudnela uprkos tome što ima kalkulozu žučne kese, što je dovelo kasnije do oboljenja jetre i mora na transplantaciju organa, porodila se i na svet donela bebu Jakova. Podjednako hrabar kao i njegova majka, Jakov se rodio nekoliko nedelja pre termina. Željka u razgovoru za Nova.rs prepričava kako je protekao porođaj, ali i šta se u međuvremenu dešavalo s njenom jetrom.
Željka Bojić iz Beograda imala je 20 godina kada su joj lekari na rutinskom pregledu otkrili da ima kalkulozu jetre (kamenje u žučnoj kesi).
Kao student medicine, odlučila je da ne čeka i da operativnim putem reši problem. I rešila ga je, ali privremeno. Posle skoro 10 godina stiglo je ono čega se najviše plašila – saznanje da joj je potrebna nova jetra. Ali to nije sve.
Pre više od devet meseci saznala je da čeka još nešto – bebu. Tada smo pričali sa njom o neizvesnosti i strahu s kojima se, u tišini, nosila tokom cele trudnoće, ali i o njenoj hrabrosti da bude majka, iako joj je život ugrožen.
Sada smo ponovo pričali sa Željkom, ali o tome kako je protekao porođaj i šta se dalje dešava sa njenim statusom kao pacijentom.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
12
Željka za Nova.rs kaže da je beba stigla ranije jer je nekoliko nedelja pre termina „zagustilo“, pa je doneta odluka o carskom rezu.
„Jeste naporno, ali je osećaj prelep. Mnogo toga smo pregurali da bih se sad žalila zbog umora i par sati sna manje. Još je moja jetra pred sam kraj 8.meseca pokazala znakove da joj je već naporno i onda su lekari odlučili da me porode carskim rezom pred kraj 35. nedelje, tako da nam je Jakov prevremeno rođena beba, ali je od prvog dana borac, na mamu, jer sve ostalo ima na tatu i iako prevremeno rođen dobio je ocenu 9 na rođenju“, kaže Željka odmah na početku razgovora.
Kako nam priča Željka, pred kraj njene trudnoće, tačnije pred ulazak u 9. mesec, na kontroli kod hepatologa primećeno je da se stanje njene jetre pogoršalo.
„Videli su da su enzimi jetre počeli da rastu i zaključili da je mojoj jetri bilo naporno da nosi celu trudnoću i onda su ginekolog i hepatolog odlučili da je vreme da me porode. Naravno, pre toga su konstantovali da je prošao kritičan period i da je beba razvijena, tako da su me porodili carskim rezom. On se vodi kao prevremeno rođena beba. Međutim, Bogu hvala, jako se lepo razvio, imao je čak 3.170 grama i dobio je ocenu 9“, priča ona.
Ističe da je kroz celu trudnoću mislila pozitivno i da je to imalo velikog uticaja na sam porođaj.
„Celu trudnoću sam bila stabilno. Bila sam aktivna, razmišljala sam pozitivno i posmatrala sam sebe kao zdravu osobu. Tako je i bilo na kraju. Kada mi je rečeno da se nalazi jetre komplikuju, zabrinula sam se ne šta će biti sa mnom, nego šta će biti s bebom. Kada su mi rekli da je ona formirana, i da je spremna za rođenje, nisam osećala olakšanje sve dok ga nisam uzela u ruke. Kada sam se probudila iz anestezije, prvo sam pitala šta je sa bebom. A kada su mi rkeli da je sve prošlo odlično i da sam rodila zdravog dečaka, plakala sam od sreće. Taj splet emocija gde vi odete u operacionu salu sa ogromnom brigom i to olakšanje koje dolazi nakon te krtake rečenice: sve je u redu – to je nešto što ne može da se opiše“, priča ona.
Što se tiče njene jetre, Željka dodaje da se sada, nakon porođaja, vratila u „stari status“, a to je da i dalje čeka na najvažniji poziv u životu.
„Razlika je što sam sada, od tog 4. septembra kada sam se porodila, dobila mnogo veću motivaciju i želju da istrajem u tome jer sada imam jedan i najveći razlog da budem živa i da se trudim da istrajem u toj borbi. Zato želim da poručim svim vašim čitaocima da ukoliko nekom njihovom medicina ne može da pomogne, da smognu snage i izgovore ‘da’ i na taj način možda omoguće da Jakov raste uz mamu. I ne samo to – dosta porodica čeka to sudbonosno ‘da’ da bi dobile nazad svog člana porodice. Nekome će se time vratiti majka, nekome sestra, otac, brat…To kratko ‘da’ ne spašava samo jedan život, nego cele porodice da ostanu na okupu“.
Za tri godine koliko čeka na poziv za transplantaciju organa, Željka nije dobila nijedan poziv iz Urgentnog centra da se uopšte pojavio potencijalni donor za nju. I onda, dva dana nakon njenog porođaja, nova nada je stigla, ali ne za nju.
„Interesantno je da se dva dana nakon što se Jakov rodio pojavio donor sa mojom krvnom grupom. Ja nisam bila pozvana, ali je bila pozvana jedna divna žena Vesna koja je dobila novu šansu za život i ona se vratila svojim sinovima“.
Poručuje da joj je drago što se situacija u Srbiji po pitanju transplatacije organa popravila jer podaci pokazuju da je povećan broj donora u ovoj godini u odnosu na prethodne.
„Do sada od početka godine obavljeno je ukupno 84 transplantacije, a od toga je 51 kadaverična transplantacija organa i 33 transplantacije rožnjače. Dato je 17 saglasnosti, dok je bilo 13 odbijanja. U svakom slučaju, drago mi je da se dosta toga promenilo na bolje, u smislu da je povećan broj donora u ovoj godini, jer je zaista značajno bolje u odnosu na prethodnu godinu i nadam se da ćemo nastaviti u tom pravcu i da pokažemo da smo humana nacija, jer mi to jesmo“, kaže ova hrabra majka.
Za kraj razgovora Željka napominje da su predstavnici Udruženja „Zajedno za novi život“ čiji je ona član, izneli predloge i sugestije predstavnicima Ministarstva zdravlja, a tiču se unapređenja transplantacionog procesa u Srbiji.
„Naše Udruženje ‘Zajedno za novi život’ je u avgustu imalo sastanak sa predstavnicima Ministarstva zdravlja i ministrom zdravlja lično, gde smo mi kao jedno od najvećih i najrelevantnijih udruženja kada je ova oblast u pitanju, dali svoje predloge i sugestije u kom pravcu bi mogao da se unapredi transplantacioni sistem u Srbiji.
Tada smo izneli, kao jednu od tačaka, povećanje broja donorskih bolnica jer 1.800 ljudi čeka na transplantaciju i oni ne mogu da dočekaju svoju šansu time što će samo dva klinička centra da rade aktivno na utvrđivanju moždane smrti i na dobijanju saglasnosti. To su Urgentni centar UKCS i KC Vojvodine. Istakli smo da je jako važno da se uključe i KC Kragujevac i KC Niš, kao dva velika klinička centra. I ministar zdravlja je povodom Evropskog dana donora održao sastanak sa koordinatorima iz tih bolnica, gde je skrenuta pažnja da se aktivno učestvuje u utvrđivanju moždane smrti jer je to jako važno zbog svih naš koji čekamo“, objašnjava naša sagovornica.
BONUS VIDEO: Transplantacija organa u Srbiji – na čekanju Zakon i životi ljudi