Porodice nestalih žive u zarobljenom vremenu dok tragaju za istinom

Sinovi, majke, očevi i sestre koji i po 30 godina ne znaju sudbinu svojih najbližih, u iščekivanju istine, svoju tugu pretočili su u kompleksan umetnički izraz. Na putu psihičkog oporavka, oni su crtežima simbolično predstavili identitet nestalih srodnika i svoje teško breme čekanja. Crtali su na satovima bez kazaljki i poslali poruku da su zarobljeni u vremenu, da za njih vreme prolazi, ali da ne leči patnju.Slađani Dimić iz Lipljana u NATO bombardovanju poginula je trogodišnja ćerka, ali ona danas traga za ocem koji nije hteo da napusti rodno selo.

"‘Ostao je da bi čuvao grob, da moja ćerka ne bude sama. Tako je rekao, kada smo morali da idemo na sigurno. Teško mi je da danas stojim između ove dve slike, bilo je potrebno mnogo snage, ali ću uraditi sve da saznam istinu i šta se desilo sa mojim ocem. Dok sam živa tragaću za njim" odlučno je rekla Slađana.Njen otac Slobodan, bio je mlekar i iz svog sela svakodnevno je nosio sveže mleko porodicama u Lipljanu. Nestao je jednog dana tokom svoje uobičajene rute. Tako ga je i Slađana predstavila na svom crtežu, želeći da ga se seća po posvećenosti i dobroti.Marijana Mitrović za suprugom Ivicom traga već 21 godinu. Sama je, kaže, podizala dve ćerke, ali je uvek osećala njegovo prisustvo, pa dodaje da nikada nije izgubila nadu da je još živ i da će se vratiti.

"‘Teška su nam bila sva slavlja, ali sa ćerkama pričam o njihovom ocu i životu kada smo svi bili zajedno i njegovo prusustvo osećamo i danas. Na crtežu sam ga predstavila kao orla, ne kao pticu grabljivicu, već kao zaštitnika koji štiti svoje ptiće. Jedno njegovo krilo je uvek nad nama i on je za mene i dalje živ",  priča ova majka i supruga.Milan Mikić imao je samo 11 godina kada je poslednji put video babu i dedu koji se vode kao nestale osobe. Danas ima 34 i svoju porodicu, ali još uvek, kako kaže, nema mira, jer ne zna gde da zapali sveću babi i dedi.

‘‘Oni su već bili u godinama i svestan sam da nisu mogli da izdrže zarobljeništvo, ali ne mogu da kažem ni da su mrtvi, jer se vode kao nestali. Sve je ovo velika neizvesnost koja traje godinama, a kada dođu zadušnice mi nemamo grob na kome možemo da zapalimo sveću‘‘ drhtavim glasom priča unuk Milan.Njegova porodica godinama traga, a znaju i datum kada su nestali. Kuća u kojoj su živeli bila je plave boje, kako kaže, puna planova i života, a kasnije su na zgarištu i ruševinama pronašli samo dve kašike. Porodica je na svom ‘satu‘ naslikala babu i dedu sa poslednje zajedničke fotografije, pozadina je u boji kuće, a iza njih dve kašike umesto kazaljki. U opisu slike su naveli da se nadaju da su ‘‘u zagrljaju i nestali, baš kao i na fotografiji‘‘.

Na izložbi ‘‘Zarobljeno vreme‘‘ predstavljeno je 17 crteža na satovima, na kojima se vide prekinuti životni planovi, započeti poslovi, nedovršene priče…Porodice žele istinu i podizanje svesti šire javnosti o značaju problema koji decenijama nije rešen.Umetničke radionice psihosocijalne podrške održane su u organizaciji Crvenog krsta i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Sekretarka te organizacije u Kragujevcu, Nevenka Bogdanović, inače psiholog, za Nova.rs je rekla da je ovom izložbom napravljen veliki iskorak i da je ovo prvi put u Srbiji da se o problemu nestalih govori i kroz umetnost.

‘‘Porodice nestalih žive u stanju nespecifičnog bola koji se u psihoterapiji zove ‘zaleđena tuga‘. Oni se nisu oprostili od svojih voljenih i za nas koji radimo sa takvim porodicama je ovo jedan od natežih zadataka. Ovom izložbom smo uspeli da ih osnažimo, da svoju priču pretvore u slike i da kroz taj umetnički rad oslobode svoju zaleđenu tugu. Oni moraju da nastave da žive dalje i da čekaju istinu, kakva god ona bila‘‘ objasnila je Bogdanović.Izložba ‘‘Zarobljeno vreme‘‘ biće otvorena do kraja nedelje u Gradskoj upravi u Kragujevcu, a iz Međunarodnog komeiteta Crvenog krsta (MKCK) najavili su da će umetnički radovi porodica nestalih biti predstavljeni i u drugim gradovima, kao i u međunarodnim institucijama.Prema podacima MKCK na ratom zahvaćenim područjima u bivšoj Jugoslaviji u poslednjih 30 godina prijavljen je nestanak skoro 35.000 ljudi, a još uvek se traga za oko 10.000 nestalih.BONUS VIDEO: Potraga za nestalim nastavnikom u Tutinu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgpotragazanastavnikomtutingp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2535127"]