Porodica koja čeka spajanje: "Najteže je za praznike"

"Najteže nam je sad za Uskrs, navikli smo da sve porodične praznike provodimo zajedno" počinje svoju priču Nemanja, koji već godinu dana sam brine o osmogodišnjoj ćerki i petogodišnjem sinu.Za portal Nova.rs kaže da su odluku o napuštanju Srbije doneli pre tri godine i da su bili spremni na razdvojeni život, ali nisu računali da će im se, kako navodi, isprečiti korona."Ova korona nas je mnogo uzdrmala, sve što smo planirali palo je u vodu, a tu je i taj neopisivi strah. Svestan sam da moja supruga radi u bolnici i da je svakodnevno u kontaktu sa pacijentima. Bez obzira na to što me uverava da su svi zaštićeni i da nemaju nijednog inficiranog bolesnika, ipak brinem. Nagledao sam se strašnih snimaka iz bolnica po Evropi i svetu i nije mi svejedno", iskren je Nemanja dok objašnjava da im i zatvorene granice dodatno otežavaju život na daljinu.

"Svesno smo odlučili da žrtvujemo deo zajedničkog života, kako bismo deci obezbedili bolju budućnost. Do sada smo uspevali nekako da se organizujemo i viđamo, Bojana je dolazila vikendom, a ja sam sa decom tokom svakog raspusta i praznika odlazio u Nemačku. Sada nas psihički ubija što su zatvorene granice. Planirali smo da Uskrs i Prvi maj provedemo zajedno, ali nam je korona poremetila planove", navodi Nemanja, dodajući da zbog vanrednog stanja, ni u ambasadi Nemačke ne može da dobije nikakve inforamcije."Na spajanje porodice čekamo duže od godinu dana. Poslednje informacije iz ambasade bile su u februaru ove godine, kada su me obavestili da imamo pravo da apliciramo po novim pravilima, jer moja supruga ima nostrifikovanu diplomu. Odmah sam podneo zahtev i dobio povratni mejl da će me obavestiti o terminu za podnošenje vize" objašnjava Nemanja i navodi da je to za njega bio signal da je "sve rešeno".Za konačno preseljenje, čekao je kako ističe, samo da se završi školska godina i da sa decom ode u Nemačku, ali je sada, tvrdi on, sve pod znakom pitanja.

Radujem se životu u Nemačkoj

Nemanja za naš portal objašnjava da su kao porodica napravili krupne promene u životu i poslednje tri godine podredili stvaranju, kako navodi, bolje budućnosti.

"Odlučili smo da prvo ode Bojana, jer joj je iskustvo od 13 godina rada u 'šok sobi' otvorilo vrata kod nemačkih poslodavaca. Dve godine se pripremala za odlazak, učila jezik, polagala razne ispite, a ja sam je podržavao u svemu. Kada je prošle godine otišla, u svojoj firmi sam uzeo otpremninu i posvetio se deci" priča Nemanja i dodaje da svoju budućnost vidi u Nemačkoj."Mene ovde više ništa ne vezuje, samo čekamo 'papire' kako bismo krenuli ispočetka. Iznajmili smo kuću u jednom manjem gradu u blizini Štutgarta. Svaki odlazak u Nemačku koristio sam da tu kuću prilagodim našim potrebama. Opremili smo sobe za decu, kupili nameštaj, kompletno pokućstvo, imamo čak i kosilicu za travu. Blizu nam je škola, a i Bojanina bolnica, sve nam tamo odgovara, samo da prođe ova korona", zaključuje Nemanja.