Foto: budihuman

"Nađa je rođena 22.12.2014. godine u Šapcu. Živimo u selu Badovinci u opštini Bogatić. Nađa je rođena iz uredno vođene i kontrolisane trudnoće, u terminu. Ništa nije slutilo da sa Nađom nešto nije u redu. Sa osam meseci je počela odvajati slogove (ma-ma,ta-ta,ba-ba,daj), uvek je bila mirna beba. Prava maza. Kasnije je prohodala sa osamnaest meseci, no ni to nisam smatrala za problem, pa Bože moj, neko pre - neko kasnije. Kada je navršila petnaest meseci Nađa je postala nekako drugačija, izgubila je interesovanje za igračke, interakciju sa ukućanima i decom. I to malo govora koji se do tad razvijao, nestalo je, kao kad ugasite radio, tako se ona ugasila", počinje priču o Nađi, devojčici koja ima autizam, njena majka Zekija Bojić.

„Prestala je da se odaziva na ime, izgubila je kontakt očima i uz to su usledile brojne stereotipije. Kako živimo u maloj sredini, a verujem da je tako donekle i u većim sredinama – na konstataciju da mi dete ne priča, dobijala sam odgovor da dete mudruje, da „onaj“ nije progovorio do sedme, da je to normalno. Čak i pedijatar je davao isti odgovor. Za autizam,verujte  mi, nisam ni znala. Nikada se nisam susrela sa nekim ko ima tu dijagnozu da bih mogla istu da primetim kod svog deteta. I tako iz dana u dan, ja čekam, a glasa nema“, priča Zekija

A onda je Zekija jednog dana videla prilog na televiziji u kome Maja Odžaklijevska priča o svom autističnom unuku i u tom detetu videla je Nađu.

„Tad mi se upalio alarm. Odem pedijatru i tražim uput za specijalistu, ali ne dobijam isti jer mi dete „mudruje“. Odem ponovo posle kratkog vremena, opet isti odgovor. Odem opet, pa opet i onda dobijem odgovor da sam ja „hipohondrik“ i da nemam druga posla nego da tražim detetu bolesti. Gubim ja tako skoro pa godinu dana“, priča Bojićeva o svojoj borbi da se Nađi uspostavi tačna dijagnoza.

Nakon odlaska u Palmotićevu, već nakon petnaest dana ispostavile su se tačnim sumnje da Nađa ima autizam.

„Dobijamo dijagnozu, a onda kreću borbe, što unutrašnje, što spoljne. Pronaći defektologa, dete neće da prihvati tretman, borba upisati dete u vrtić… Borba kako objasniti starijoj ćerki. Borba, borba, borba. I stalno neka borba. A ona lepa, slatka, umiljata, dobra, dete za pozeleti, ali kvaka „ne govori“. U tom dođe školovanje. Borba odložiti polazak u prvi razred, ali zaista borba. Suza je bilo, i lilo, lilo. Ima ih i danas dan, ali ne nije to stid, nije ni sram. To je strah, šta kad mene ne bude“, pita Zekija.

A onda je opet počela borba kada je čula za matične ćelije.

„Odvažila se da probam i to, ne može da škodi. Ali opet problem, nemam ja te pare. Imam ih, hvala Bogu, četvoro, ttreba to nahraniti, obući, školovati. Pa,opet borba. Kako to približiti narodu, hočeš li i koliko ćes uspeti. I eto nekako smo uz podršku sela i dobrih ljudi uspeli obaviti dva tretmana, ali za tri meseca predstoje još dva za koje nam je potrebno 25.000 evra. Svesna da moje dete neće završiti neke visoke škole, svesna da to nikad neće biti savršeno, svesna svega, ali molim,molim da joj se pruži šansa za bolju budućnost u kojoj će sutra ona moći da funkcioniše bez mene. Šansa za samostalnost, šansa za glas. Ne mora to biti pričalica „nezaklapuša“, ali da ume da mi kaže kad je nešto muči, boli, kad je srećna i zbog čega je srećna. Eto toliko o mojoj Nađi, da je upoznate lično oduševili bi ste se koliko je ona divno biće, puno ljubavi“, završava svoju priču majka male Nađe.

Nađi možete pomoći na sledeće načine:

***

BONUS VIDEO: Budi human raskinuo saradnju sa niškom humanistkinjom – novac skuplja u kutijama


***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar