Poljoprivrednici Srbije: Zbog neslaganja podataka e-agrara i katastra preti nam kazna

Poljoprivrednik Damir Perčić iz subotičkog naselja Aleksandrovo obrađuje ukupno 47 hektara zemlje koje ne može da prijavi za subvencije po hektaru u sistem e-agrara zbog dve njive, ukupne površine sedam ari.

E-agrar, kako je rekao, ne prepoznaje to neobrađeno zemljište, a neobrađeno je jer je na njima izgrađena obilaznica za Kelebiju.

„U e-agrar trebalo bi da prijavim zemljište mog gazdinstva, a oduzmem sedam ari na kome je asfalt, međutim taj sistem mi ne dozvoljava da u njega unesem faktičko stanje jer nema opcije ‘asfalt'“, rekao je Perčić.

Dodao je da su te dve njive svojevremeno zakupljene od države i da im nije promenjena namena, jer je neko zaboravio da ih evidentira kao deo obilaznice.

Perčić kaže da ne traži subvenciju i da ona i nije predviđena za te dve njive na kojima je put, ali pošto ne može da ih izuzme iz celokupne površine, rizikuje da bude kažnjen stavljanem gazdinstva u pasivan staus zbog čega su moguće kazne ukidanja prava na subvencije na celokupnu površinu od jedne do pet godina.

„Pokušavao sam 100 puta da pošaljem mejl na adresu e-agrara, ali je sistem zagušen i vraća me da osvežim stranicu, a na telefon se niko ne javlja i ne mogu da dobijem objašnjenje Ministarstva poljoprivrede u pisanoj formi“, rekao je Perčić.

Greška je, kako je rekao, što je prvo trebalo srediti katastar, pa uvesti e-agrar.

Poljoprivrednik iz Male Bosne kod Subotice Marinko Kujundžić rekao je da nedelju dana ne može da dobije pismeno objašnjenje od e-agrara kako da prijavi nekadašnju livadu koja je već godinama obradiva površina od 4,24 ara, kao i njivu od 4,6 ari koja se u katastru vodi kao nekadašnji rov za potrebe rata.

„Ako ne prijavim tu promenu Ministarstvo poljoprirede će me kazniti stavljanjem gazdinstva u pasivan status, a ako pokrenem proceduru, prema objašnjenju Ministarstva poljoprivrede, mogu da konkurišem za subvenciju u predviđenom roku“, rekao je Kujundžić.

Problem je, kako je rekao, i što advokat koga je morao da angažuje ne može da nađe pouzdan podatak koliko to košta u katastru. Prema nekim informacijama taksa je, prema njegovim rečima, za površinu do hektar 13.000 dinara, „što je na ivici da se ne isplati“.

Dodatni problem je, prema njegovim rečima i što je jedna od tih parcela zakupljena i što vlasnik neće da se time bavi.

„Druge dve njive koje se u katastru vode kao trsik i livada, površine tri hektara od čega je 1,3 hektara obradivo zemljište, zakupljene su od države i ne mogu ja pokretati postupak za prenamenu“, rekao je Kujundžić.

****