Zvanično, od pojave kovida do danas, u Srbiji je od ove bolesti umrlo 18.000 ljudi. Novi podaci međutim pokazuju da je zbir neuporedivo veći i da bi mogao prestići 60.000.
Jedan Vršac. Jedno Valjevo. Jedna Inđija, Bačka Palanka. Niko nam to nije rekao, ali jedan grad srednje veličine izbrisan je sa karte Srbije od kada je u martu 2020. godine zabeležen prvi slučaj obolelog od novog virusa SARS-CoV-2, piše novinar Aleksandar Milošević u svom njuzleteru Hedž.
Kao da je jednog dana na Mladenovac pala bomba takve ubojite sile da u njemu nije ostao nijedan živ stanovnik, tako se Srbijom dve godine širila zaraza sporo delujuće, ali jednako smrtonosne snage, čiji ljudski saldo tek sada možemo u potpunosti da sagledamo.
Pretprošle nedelje Republički zavod za statistiku objavio je podatke o vitalnim događajima u prošloj godini iz kojih je jasno da je cena koju je Srbija platila u ljudskim životima – jedna od najvećih na svetu.
PROČITAJTE JOŠ
Zvanični podaci o broju umrlih koje prikuplja portal Ourworldindata.org kažu da je do kraja 2022. od kovida u Srbiji preminulo 17.510 ljudi, a do prošle nedelje ukupno 18.057. Ovo je ujedno i najčešće pominjana brojka i odgovara situaciji u većini evropskih zemalja.
Ta brojka, međutim, ni izbliza ne pokazuje pun smrtonosni doprinos kovida.
Razlog je način evidentiranja koji u celom svetu pa i Srbiji isključuje deo preminulih, čija se smrt podvodi pod neki drugi uzrok, maskirajući uticaj korone na fatalni ishod. Zato je Svetska zdravstvena organizacija dopunila metodologiju evidentiranja, koja sada beleži i sve smrtne slučajeve koji mogu da se dovedu u vezu sa kovidom, što RZS od 2020. upisuje pod takozvanom šifrom za posebne namene.
Kada se pogledaju ti podaci, broj umrlih od kovida u Srbiji jednostavno eksplodira.
Tako vidimo da je samo u 2020-oj korona odnela 10.356 života. U 2021. koja će se ispostaviti kao najteža, umrlo je ogromnih 27.742 ljudi, a prošle godine kad je virus počeo da jenjava, u relativnoj tišini već umorne javnosti, živote je izgubilo novih 8.282 obolelih.
Ukupno 46.380 ljudi, umrlih od marta 2020. do poslednjeg dana 2022. godine. Uporedimo to sa 17.510 koliko je zvanično preminulo od kovida i postaje jasnije koliko je tragedija veća nego što se na prvi pogled čini.
Tu, međutim, nije kraj.
Pandemija je osim zaraženih virusom, uzela žrtve i među stanovništvom koje nikada nije dobilo kovid. Ljudi koji nisu primili hemoterapiju na vreme, ljudi kojima su odlagane operacije, oni koji nisu odradili potrebnu dijagnostiku, oni koji nisu ni stigli do lekara i oni za koje je pandemija bila težak psihološki udarac – među svima njima ima ljudi koji bi danas bili živi da nisu bili sprečeni da dobiju adekvatnu medicinsku negu.
Koliko je takvih ljudi?
Iako zvaničnih procena o indirektnim žrtvama kovida nema, sada kada imamo podatke za 2022, poređenjem broja umrlih koji bi se mogao očekivati u redovnim okolnostima i onog broja do kog je stvarno došlo tokom pandemije, možemo doći do okvirne procene o „višku smrtnosti“ koji se razumno može podvesti pod efekat korona virusa.
Ta računica izgleda ovako: U godinama pre epidemije, od 2013. do 2019, u Srbiji je svake godine u proseku umiralo 101.842 ljudi.
Već u prvoj godini virusa umrlo je 116.850.
U drugoj godini je umrlo 136.622.
U trećoj 109.203.
Ukupno, od 2020. do 2022. u Srbiji je umrlo 57.149 ljudi više nego što bi se moglo očekivati prema pretpandemijskom proseku. Tih 57.000 ljudi, to je više od celog Mladenovca (56.000 stanovnika). Više od Vršca. Više od Inđije.
To je i za nekih 10.700 ljudi više od onih smrti koje se mogu direktno povezati sa kovidom (46.380). Tih 10.700 su dakle ljudi koji nisu umrli od kovida, nego od naše borbe protiv kovida. Oni su žrtva efekata protivpandemijskih mera Srbije.
Lako je pretpostaviti da ova računica može da uznemiri one čija je dužnost da javnost brane od loših vesti, ali stvarnost je neumoljiva. Ovo je čak i skromna procena. Međunarodne organizacije su, primenjujući preciznije statističke modele, zaključile da je višak umrlih u Srbiji još veći.
Časopis Ekonomist tako procenjuje da je Srbija zaključno sa majem ove godine izgubila 61.280 ljudi više nego što bi bilo očekivano da nije bilo korone, dok SZO kao referentno telo na globalnom nivou procenjuje da je višak smrtnosti u Srbiji bio još veći: 53.166 ljudi samo za 2020. i 2021. godinu.
Kad se tome doda zvaničan podatak RZS-a o 8.282 smrti koje se u 2022. mogu povezati sa kovidom, objavljen pre dve nedelje, dobije se 61.448 umrlih viška, zaključno sa prošlom godinom. Na to onda dođe bar još 544 onih koji su ove godine zvanično umrli od kovida, što zbir žrtava podiže na 61.992.
To i dalje nije kraj, jer ne uključuje smrti koje se mogu dovesti u vezu sa kovidom za koje još nema javno objavljenih podataka za ovu godinu, ali ako je odnos prema potvrđenim smrtima ostao isti kao do sada, a to je 3:1, ukupan broj do sada umrlih zbog pandemije mogao bi dostići i celih 63.000 ljudi.
Referentna procena, ona Svetske zdravstvene organizacije, jeste dakle i najveća.
Zašto ovi podaci koji su poznati srpskim vlastima, budući da SZO kontaktira lokalne službe prilikom sastavljanja izveštaja, nisu publikovani u Srbiji otvoreno je pitanje, ali razlog koji se nameće kao logičan je to što je Srbija po ovim brojkama među zemljama čije je stanovništvo najviše stradalo u pendemiji na celom svetu.
Ne samo da nas Ekonomist po stopi viška smrtnosti od 892 na 100.000 stanovnika stavlja na četvrto mesto zemalja koje su najgore prošle kroz kovid, uz jedino Bugarsku, Litvaniju i Rusiju koje su imale veću smrtnost, već smo i po proračunu SZO takođe na četvrtom mestu najgorih na svetu – posle Bugarske, Severne Makedonije i Rusije.
Opšrinije pročitajte na Miloševićevom njuzleteru.
BONUS VIDEO Kako je 12 beba zaraženo koronom u beogradskom porodilištu?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare