Počele su paklene gužve, ovo je 5 najvećih saobraćajnih čepova u Beogradu

U ovom trenutku najveće gužve su na Gazeli u pravcu ka centru grada, zatim na auto-putu na Novom Beogradu i Brankovom mostu u pravcu ka centru grada. Kolaps je i u Bulevaru Mihajla Pupina u pravcu ka centru grada. Velike gužve su i u Takovskoj, prenosi N1.Velike gužve su i na Autokomandi, Mostaru, Savskom trgu, Trgu Nikole Pašića i Slaviji. Frekventno je i na Pančevačkom i Mostu na Adi, ali kdo Vukovog spomenika, na Bogosloviji i u Jurija Gagarina.Svedoci smo poslednjih nedelja, sve češćih saobraćajnih gužvi i kolapsa, a posebno je kritično kada padne kiša u Beogradu.Iako je sve više vozila u Beogradu, saobraćajna infrastruktura je uglavnom ostala istog kapaciteta, što logično vodi do zastoja i kolapsa u saobraćaju. Slike vozila koja mile na pojedinim beogradskim mostovima, gotovo su svakodnevne slike saobraćajnog špica u Beogradu."Beograd ima ogroman povećan broj vozila, a mreža ulica ostala je ista. Saobraćaj treba da posmatrate kao vodovod. Na primer kada pokušate da istu količinu vode propustite kroz iste cevi, nećete imati problem, ali kada povećate količinu vode, a cevi ostanu iste, onda morate da povećate pritisak", kaže za Nova.rs profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić.Most Gazela i auto-put kroz BeogradAuto-put kroz Beograd definitivno je najfrekventniji putni pravac u Beogradu, ne samo jer se njime kreću stanovnici različitih beogradskih opština, već i ljudi iz unutrašnjosti i inostrani vozači koji se nalaze u tranzitu kroz Beograd.

Iako bi mnogi vozači pomislili da se preko auto-puta najbrže stiže iz udaljenih delova grada do centra i obratno, često u jutarnjem ili popodnevnom špicu imamo prilike da vidimo vozila koja gotovo mile u to u svim saobraćajnim trakama.Most Gazela koji se nalazi na auto-putu kroz Beograd je definitivno najopterećeniji most u Beogradu, a gotovo redovno se nalazi u medijskim izveštajima kao primer za saobraćajni kolaps.Bulevar Mihajla Pupina i Brankov mostBrankov most je isto jedna od lokacija u gradu gde su najčešći kolapsi. Dok su tokom jutra veće saobraćajne gužve u pravcu ka Novom Beogradu, tokom popodnevnog špica najveće gužve su u smeru ka Zelenom vencu.U popodnevnom špicu u Bulevaru Mihajla Pupina posebno je kritično u smeru ka centru grada. Na ovom potezu, iako postoji žuta traka za vozila javnog gradskog saobraćaj, čak i samim autobusima treba mnogo vremena da pređu ovu relaciju.

Na primer ukoliko bi u popodnevnom špicu u Bulevaru Mihajla Pupina krenuli iz pravca Novog Beograda ka Zelenom vencu automobilom posle posla, postoji ozbiljna verovatnoća da se "zaglavite" u kolapsu i da u dugačkim kolonama čekati i po skoro pola sata kako bi prešli nekoliko stotina metara.Često se zbog kolapsa u špicu, saobraćajne gužve prelivaju sa Brankovog mosta i Gazele na Stari savski most, koji se onda tek nađe pod velikim pritiskom jer ima po jednu traku u svakom pravcu i još tramvajski saobraćaj."Kada čujem da neko hoće da skine neki most, ja se naježim. Ako treba nešto da se pomeri onda su to tramvaji, ali ne da ceo most pomere zbog buke. Tramvaji treba da idu preko Mosta na Adi", naveo je profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić za portal Nova.rs.Terazijski tunel i Zeleni venacJedan od razloga saobraćajnih gužvi na Brankovom mostu i Bulevaru Mihajla Pupina jesu Terazijski tunel i Zeleni venac.Naime, tu je problem Terazijski tunel, koji ima kapacitet od 100.000 vozila dnevno.

Profesor Vujanić za Nova.rs navodi da Terazijski tunel ima poseban problem, a to su semafori. Ali, kako ističe naš sagovornik, tu ne može nešto mnogo da se promeni."Tu se ne može mnogo uraditi. Koliko vozila može da uđe, toliko može i da izađe. Ono što je neverovatno je da tunel izlazi na semafor i to nije prolazna saobraćajnica, jer se vozila zaustavljaju u tunelu. Taj koji je pravio tunel trebalo je da napravi takvo rešenje da onaj ko uđe, izađe iz tunela bez problema", ističe Vujanić.Slavija i AutokomandaTrg Slavija je najpoznatiji beogradski kružni tok, ali i deonica koja je isto najopterećenijih u gradu imajući u vidu da spaja sedam ulica, među kojima su Bulevar oslobođenja i Ulicu kralja Milana.Tokom špica nije strano da vidimo i kolone koje stoje na samom kružnom toku, posebno zbog semafora koji se nalaze u Ulici kralja Milana, Nemanjinoj i Makenzijevoj.Profesor Vujanić navodi za naš portal da je kod Slavije prilikom rekonstrukcije napravljen mali propust. Naime, trebalo je napraviti podzemne prolaze, tako da pešaci ne idu po površini oko Slavije.

"Kada su je rekonstruisali, tu je neka druga matematika proradila, pa su novac potreban za to upotrebili za nešto drugo i sada pešak kada treba da obiđe Slaviju ima da se napešači, jer su pomereni prelazi da ne bi blokirali raskrsnicu", navodi Vujanić.Ni Autokomanda nije sačuvana od kolapsa, pa je u špicu posebno problematično na isključenju sa auto-puta ka Južnom bulevaru, gde nekada kolone umeju da budu i na međugradskom stajalištu ispod nadvožnjaka.Nemanjina i Kneza MilošaJoš jedni glavni simboli beogradskih kolapsa jesu ulice Nemanjina i Kneza Miloša.Kneza Miloša, kao jedna od najfrekventijih ulica u gradu, gotovo tokom celog dana je frekventna, a tokom špica dolazak od Mostara do Skupštine Srbije može da se pretvori u "pakleno" iskustvo tokom saobračajnog špica.Iako Kneza Miloša ima više saobraćajnih traka u oba smera, tokom popodnevnog špica sve one su pune vozila, a otežano se kreću i vozila javnog gradskog saobraćaja.

Nemanjina ulica ima po dve trake u oba smera, kao i dve trake sa šinama na kojima se kreću tramvaji. Samo uključivanje u ovu ulicu često ume da potraje, a tokom saobračajnog špica vozačima automobila, ali i gradskim autobisima, često je potrebno i po 10-15 minuta da od Savskog trga dođu do Slavije i obratno.Tako da tokom špica mnogi vozači imaju prilike da na pojedinim raskrsnicama sačekaju i po nekoliko puta isti semafor, a posebno je otežano preći deonicu gde se seku Nemanjina i Kneza Miloša, upravo zato što zelno svetlo za Nemanjinu traje kraće nego za Kneza Miloša.Profesor Vujanić navodi da u Nemanjinoj ulici postoji poseban širok prostor rezervisan za tramvaje, dok su istovremeno velike gužve u obe saobraćajne trake u oba smera.Kao rešenje za kolaps u ovoj ulici, on navodi da treba iskoristiti taj tramvajski deo i za automobilski saobraćaj.

Šta sve stvara probleme u beogradskom saobraćaju?

Pored problema povećanja broja vozila u Beogradu, dok je mreža saobraćajnica ostala ista, Vujanić navodi za naš portal još nekoliko problema koji otežavaju saobraćaj.Vujanić navodi da je ogromna površina kolovoza pokrivena zaustavljenim vozilima, što je, kako kaže, neprihvatljivo."Ta vozila treba skloniti sa ulice i odmah dobijamo povećani saobraćajni prosotor koji nam nedostaje", izjavio je on.

On ističe i da je potrebno da u centru Beogradu imamo jedno desetak garaža, poput one u Masarikovoj."Treba dati javno-privatna partnerstva da ih gradi neko, ali da taj ima pravo i da odnosi vozila koja su nepropisno parkirana u zoni atraktivnosti garaže", dodao je on.Vujanić upozorava i da se ne poštuje da stambena naselja po urbanističkim planovima moraju da imaju 1,5 mesto po stanu.BONUS VIDEO - Saobraćajni kolaps u jutarnjem špicu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=guzvajutarnjispicgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2542569"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram