Počela legalizacija objekata u Srbiji: Pogledajte kakva je procedura, šta vam je potrebno od papira i koliko će vas sve koštati

Jutros od četiri sata počela je da radi digitalna platforma preko koje se mogu podneti zahtevi za legalizaciju.

Uputstva građani mogu dobiti u "Poštama Srbije", gde je, kako je saopšteno, više od 2.500 službenika obučeno da uputi zainteresovane u sve detalje legalizacije, ali i da, umesto građana ako to oni žele,  ispunjavaju zahteve elektronski.

Onlajn prijave se podnose preko digitalne platforme koju je uspostavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam - "Svoj na svome" i to svojim JMBG-om i ličnom kartom, nalogom na portalu eUprava ili preko uslužnog centra lokalne samouprave.

Na sajtu "Svoj na svome" je tačno objašnjeno kako treba da se prijavite ako ste fizičko ili pravno lice, ili ako ste upravnik zgrade. Na ovoj platformi možete pogledati i preuzeti spisak lokalnih samouprava, ali i pošti u kojima možete doći i lično kako biste obavili prijavu. Tu je moguće pronaći i broj telefona kontakt centra za dodatne informacije, ali i već spremljene odgovore na najčešća pitanja koja ljudi postavljaju u vezi procesa prijave i legalizacije.

Prijaviti se mora svaki pomoćni objekat na placu, šupa, garaža i slično, a ako je deo objekta već legalizovan, treba prijaviti onaj deo koji nije prošao legalizaciju.

Dokumentacija

Za podnošenje zahteva za legalizaciju potrebna je važeća lična karta ili pasoš i bilo kakav dokaz o vlasništvu - ugovor, poklon, ostavinsko rešenje ili presuda, kao i broj katastarske parcele - koji se može pronaći na sajtu "Geosrbija" gde se po opštinama, gradovima i selima nalaze satelitski snimci i gde se jasno vidi podela zemljišta, što će građanima olakšati pribavljanje informacija.

Potrebno je da podnosilac zahteva dostavi i podatke o objektu – koje je vrste (namena objekta), površine i spratnosti, kao i fotografije objekta.

Potrebna je i izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni. Zahtev se može podneti čak i ako je objekat građen na tuđoj zemlji.

Objekti izgrađeni na površinama koje su planirane i privedene javnoj nameni, kao i u zaštićenim područjima, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.

Prednosti u odnosu na prethodne zakone su u tome što građani ne moraju da pribavljaju tehničku dokumentaciju, npr. gde je postavljena struja i druge instalacije, a imovinu možete da legalizujete, overite kod notara, prodate ili date kao garanciju za poslovni ili stambeni kredit.

Ukoliko bude bilo potrebe za dodatnom dokumentacijom, podnosioci zahteva će dobiti SMS poruku, a stićiće im i SMS poruka i da je sve u redu.

Stanovi i zgrade - evo na šta da obratite pažnju

Novi zakon ima poseban značaj za rešavanje situacija u starijim zgradama, gde su stanari dugo čekali na ozakonjenje, jer je firma investitora koja je gradila objekat ugašena ili u stečaju. Predviđa se da stambene zajednice same mogu preuzeti postupak legalizacije.

Vlasnici stanova će ukoliko je zgrada već upisana u katastar, pojedinačno prijavljivati svoj stan. Ukoliko zgrada nije upisana, a useljena je, onda upravnik stambene zajednice vrši prijavu. Ukoliko ne postoji upravnik, onda svaki vlasnik stana ima pravni interes da prijavi celu zgradu.

Tu je potreban jedan dodatni dokument – elaborat geodetskih radova, odnosno skica da bi se jasno utvrdila namena zgrade – da li je stambeno-poslovna, poslovno-stambena ili samo stambena, sa svim posebnim delovima, koliko ima posebnih delova i koja je površina tih posebnih delova, prenosi Euronews Srbija.

Kad se upiše zgrada, onda se stvaraju uslovi da se upisuju vlasnici posebnih delova. Zakonom je propisano da ako je investitor nepoznat ili u ovom trenutku nije dostupan, u tom slučaju biće napravljena zabeležba u katastarskoj nepokretnosti da nije plaćen doprinos, a ljudi će plaćati minimalnu taksu na upis posebnih delova.

Cene i troškovi

Cene legalizacije zavise od lokacije i tipa nekretnine. Kako je najavljeno minimalna fiksna cena u unutrašnjosti Srbije iznosi 100 evra.

Novi zakon će, po sprovođenju, omogućiti brzu legalizaciju stanova, kuće, zgrada i drugih objekata, pri čemu će za veliki deo nepokretnosti trošak iznositi u proseku 100-500 evra.

Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

U gradovima sa više od 100.000 stanovnika, cene troškova će se kretati od 100 do 500 evra. Kod manjih gradova koji imaju manje od 100.000 stanovnika, troškovi će se kretati od 100 do 300 evra. Kod manjih opština sa manje od 50.000 stanovnika cene će se kretati od 100 do 150 evra, prenosi cityexpert.rs.

Beograd je specifičan jer je podeljen na osam različitih zona po naknadama koje će se plaćati. Najviši troškovi biće u centralnim delovima grada, a biće definisani nakon usvajanja zakona. Troškovi za luksuzne nekretnine iznosiće do 1.000 evra.

Za magacine, ekonomske i pomoćne objekte, kao i proizvodne pogone, naknada se određuje na osnovu površine objekta. Tako da za objekte manje od 500 metara kvadratnih je besplatno, za objekte veće od 500 kvadrata naknada se obračunava ovako - 10 evra za svaki naredni kvadratni metar preko 500 kvadrata.

Privremeni objekti kao što su mobilne kuće, kontejneri i balon hale biće evidentirani, bez upisa prava svojine.

Naknada za upis prava svojine za komercijalne i druge objekte plaćaće se u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Naknada se neće plaćati unapred, već nakon obaveštenja Agencija dostavlja putem imejla, telefona ili na adresu iz prijave podnosioca. Svi iznosi moraju da budu plaćeni u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.

Ono što je potrebno istaći, a što u ovim slučajevima može da bude aktuelno, jeste da se poreske obaveze mogu utvrđivati do pet godina unazad.

Porez na imovinu se plaća od dana sticanja prava svojine ili početka korišćenja objekta, što znači da lokalne samouprave mogu naplatiti porez i za prethodni period od pet godina. Ipak, to nije dodatni porez, već obaveza koja je postojala i ranije, a koju vlasnici nelegalnih objekata do sada nisu ispunjavali, prenosi cityexpert.rs.

Rokovi legalizacije

Kako je ranije rečeno, rok za prijavljivanje objekata za legalizaciju počinje da teče 45 dana od stupanja zakona na snagu. Obrada prijave može trajati do 60 dana, a rok za primedbe i prigovore je 30 dana.

Oni koji ne podnesu zahteve u predviđenom roku mogu ih podneti u roku od godinu dana od dana stupanja zakona na snagu, uz dokaz za opravdanost kašnjenja, kako bi se naknadno rešio i njihov slučaj.

Pozitivan ili negativan ishod

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam upoređuje dobijene podatke iz prijave i javnih evidencija, pa onda donosi odluku.

Ukoliko je ishod provere pozitivan, agencija izdaje potvrdu i dostavlja je Republičkom geodetskom zavodu, koji potom vrši prioritetni upis prava svojine. Na ovu odluku neće uticati prethodni postupci.

Ukoliko je ishod provere negativan, agencija bez odlaganja, elektronskim putem, obaveštava osobu koja ja podnela prijavu, kao i nadležnog građevinskog inspektora.