4
Novosađanka Sanja Petrić, zvanična suvlasnica multimilionske kompanije “Galens”, ekskluzivnog investitora SNS, i vlasnica 205 parcela na Fruškoj gori, nedavno je postala i suvlasnica privatne banke u Republici Srpskoj. Žena o kojoj se u svetu biznisa ništa ne zna sem da je supruga biznismena Nebojše Petrića, tako je pored građevinarstva, veštačkog đubriva, hotelijerstva i pčelarstva, ušla i u svet bankarstva.
Kompanija “Galens” je u julu prošle godine kupovinom akcija u vrednosti od 7 miliona konvertabilnih maraka, odnosno 3, 5 miliona evra, postala vlasnik “Pavlović international banka” iz Banjaluke. Zajedno sa Petrićevom u kupovini banke učestvovala je i fočanska firma “Pavgord”, čije poslovanje je sličnog šarolikog spektra.
U dilu sa Gocijem
Vlasnik “Pavgorda” Gordan Pavlović Goci, prijatelj Milorada Dodika i član njegove stranke SNSD, ima poslovnu imperiju u ovom gradu čija vrednost takođe može da se meri milijardama evra. Pavlović je imperiju počeo da stvara po završetku rata, trgujući nekretninama propalih državnih firmi pod stečajem. Danas, prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo, Goci poseduje rudnik uglja, građevinsku i trgovačku firmu, hotel, stambene zgrade i poslovne prostore.
Sa oko 750.000 kvadratnih metara ukupne površine nekretnina koje poseduje samo u Foči, “Povgord” se očigledno nametnuo kao logičan partner novosadskom “Galensu”. Nedelju dana pre kupovine banke, ove dve prijateljske firme su zajedno pazarile i devastirani hotel “Jahorina” na istoimenoj planini za 1, 25 miliona evra, obavezujući se da će u roku od tri godine na toj lokaciji izgraditi luksuzni hotel. Izgradnja “Hotel Jahorina mountain resort & spa” je već otpočela, a “Galens” zainteresovanim kupcima iz Srbije i Republike Srpske već prodaje “ograničeni broj apartmana dostupnih za kupovinu”.
Da kompanija “Galens” rado kupuje po Republici Srpskoj potvrđuje i jedan u nizu „šopinga” vlasnice Petrić, koja je kupila i šumu u opštini Bajina Bašta. I ova parcela se, kao i deo od 205 parcela kupljenih na Fruškoj gori, nalazi na teritoriji nacionalnog parka, odnosno u mestu Solotuša, na području Nacionalnog parka Tara.
Parcela po parcela – imperija
Upravo vest o “okupaciji” Fruške gore je je vlasnicu “Galensa” Sanju Petrić predstavila javnosti, i to ne na pozitivan način. Kako se ubrzo ispostavilo, Petrićeva je, strpljivo, godinama unazad, kupovala parcelu po parcelu po Fruškoj gori. Kupujući mahom od privatnih vlasnika, od Beočina pa sve do Inđije, Petrićeva se zaustavila tek kad ih je sakupila 205 i povezala u par celina, odnosno “plac” od čak 34,5 hektara. O ovom tajanstvenom poduhvatu Petrićeve na Fruškoj gori možda se ne bi ni još ni saznalo da nije reagovalo ekološko udruženje građana “Odbranimo šume Fruške gore”, koji su upozoravali na neplansko krčenje šuma, ali i nedozvoljeno asfaltiranje nekadašnjih šumskih staza i postavljanje ograda po Nacionalnom parku.
Aktivisti su zbog “nezakonitih radnji koje imaju negativan uticaj na zaštićeno područje prirode, na zaštićene i strogo zaštićene biološke vrste, kao i radnji koje lokalnom stanovništvu, planinarima i turistima ograničavaju slobodno korišćenje javnog puta i javnog dobra”, podneli brojne prijave svim nadležnim inspekcijama, tražeći obustavu radova i nadzor nad istim. Zbog upornosti ekoloških aktivista, ali i sve većeg negodovanja i protesta Novosađana, inspekcija je na kraju praktično bila primorana da, delimično, reaguje.
Planinari dobrodošli
Pokrajinska građevinska inspekcija je u oktobru donela rešenje o obustavi radova i uklanjanju puta izgrađenog na brdu Kesten, inače jednom od najlepših vidikovaca na Fruškoj gori. Pomenuti put je zapravo izgrađen kao prilazni put gazdinstvu Sanje Patrić, za koje je vlasnica rekla da će “planinari i organizovane posete turista biti dobrodošli na (njenom) poljoprivrednom gazdinstvu, nakon što sve bude privedeno nameni”. Novosađani su tada po prvi put dobili priliku da “čuju” Sanju Petrić, doduše kroz saopštenje firme “Galens”, koja se oglasila nakon sve brojnijih protesta građana.
U saopštenju je potvrđeno da je ova firma kupila 205 parcela na Fruškoj gori, ali i poručeno da na njima neće biti ništa građeno. Odnosno, ništa “veliko”.
“Ne postoji nikakva bojazan da će se na njima graditi veći stambeni ili turistički objekti, budući da je namera vlasnika kompanije „Galens“, koji je te parcele kupio, da na ovom gazdinstvu živi sa svojom porodicom i bavi se stočarstvom i pčelarstvom”, pojasnili su iz ove kompanije.
Ne sumnjajući da su vlasnici “Galensa” pored izgradnje, hotelijerstva, veštačkog đubriva i bankarstva vični i pčelarstvu, Novosađani su ipak pomalo nepoverljivi prema dobrim namerama kompanije koja je u svega par godina, uz apsolutnu podršku i legitimitet koji im je obezbedila lokalna vlast, počinila urbicid nad gradom.
A s obzirom da ova kompanije ne krije apetite da nakon Fruške gore sad zagazi i u Dunav, “privatizujući” njegovo korito za megalomanski projekat “Novi Sad na vodi”, ne bi iznenadilo da na listu svojih posovanja “Galens” u međuvremenu doda i ribarstvo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
