"Pitanje je trenutka kad će doći do ljudskih žrtava zbog poplava": Profesor objašnjava kako da se zaštitimo od bujica koje nam mogu doći glave

Poplave koje će, naglašava profesor, tek biti redovna pojava u Beogradu, nastaju iz dva razloga.

“Problem sa urbanim poplavama ima dva uzroka. Prvo je klimatski aspekt, o kojem naši nadležni ne razmišljaju, tačnije u pitanju je drastična promena vremenskih uslova, što je globalni fenomen. To podrazumeva da se menjaju prosečne temperature i uslovljavaju kratke intervale sa intenzivnim padavinama i dugim sušnim periodima. U tim padavinama dolazi do velike količine vode, koja kada se izlije u Beogradu, nema gde da ode, osim da izazove poplavu”, kaže za Nova.rs profesor Aleksandar Anđelković, doktor biotehničkih nauka sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stručnjak za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa.

Promena klime i beton

Drugi aspekt je, ističe on, betonizacija.

“Problem je i pretvaranje gotovo svih zelenih upijajućih u betonske, neupijajuće površine. Takođe, drenažni sistemi u glavnom gradu nisu spremni za ovako velike kiše, nisu projektovani za mnogo vode, a betonizacija koja je sveprisutna, promenila je koeficijent oticanja vode. Sad se 100 odsto vode sliva na ulice, u kuće, lokale, jer nijedna drenaža ne može da primi toliku bujicu. Razlog je neodržavanje. Naše drenaže niko ne održava, a svi slivnici su nam zapušeni”, naglašava on.

Takođe, problem su i naselja, koja su neadekvatno izgrađena. Naime, sa velikim padavinama, voda u kompleksu “Beograd na vodi”, koji je na samoj rečnoj obali, ne može prirodno da se ulije u reku Savu.

“Napravili smo naselje ‘Beograd na vodi’ u samom koritu, na savskoj obali. Sada imamo situaciju da kada je visoka voda u Savi, koja je uslovljena većom rekom Dunavom, prilikom velikih padavina, ne može prirodno da se ulije u reku. Moraju pumpe da prebacuju svu tu vodu, pa ako one ne mogu da prebace toliku količinu vode, što je najčešće slučaj, ulice ne mogu ostati suve”, objašnjava profesor Anđelković.

Gomilanje asfalta u centralnim delovima grada najveći je krivac za poplave.

“U glavnim ulicama imate samo asfalt, beton, mermer, granit, pločice, pa kada su velike kiše, voda ide na sve strane, svuda, osim pod zemlju, gde bi trebalo da se sliva. Ulice su loše nivelisane. Imate slivnik na jednoj strani ulice, pa voda kad ide sa suprotne strane nema gde da oteče. Nivelizacija nije urađena kako treba, zbog čega je za nas, skoro svaka kiša - ‘stogodišnja’ jer ne možemo da se borimo sa vodom”.

Država ne investira u sisteme odbrane

Problem sa poplavama moguće je prevenirati, pre svega, prepisivanjem “sistama odbrane” iz gradova koji su ovo pitanje odavno rešili.

“Taj problem može da se reši tako što ćemo da prepišemo metode zaštite od poplava iz Beča, Berlina i drugih gradova. Država mora da počne da investira u ove sisteme. Potrebno je da gradimo podzemne retenzije koje bi prihvatale određenu količinu vode sa ulica, a njih bismo, kada nema kiša, koristili za druge stvari, kao recimo navodnjavanje biljaka. Potom treba napraviti cisterne koje se ukopavaju duboko ispod ulica i vodu zadržavaju duže vreme, a ona iz njih dalje odlazi u dublje nivoe. Takođe moramo redovno da održavamo drenažu i konačno prestanemo sa investitorskim urbanizmom”, apeluje Anđelković.

On ističe da u sušnim periodima, regulacija reka deluje kao preskup projekat koji ničemu ne služi.

“Međutim, kada padne kiša, onda se vidi korist ovih sistema. Njihova cena je daleko manja u odnosu na to koliko koštaju posledice koje poplave izazovu na svakih 20 dana i koje će se dešavati sve češće. To je kao osiguranje grada od bujica. Nažalost, u Srbiji je korupcija na najvišem nivou i nemoguće je pokrenuti ulaganja za ove sisteme, koji ljude na vrhu, očigledno, ne zanimaju. Vlast se bavi samo investitorskim urbanizmom”, naglašava Anđelković.

Zgrade bez kanalizacije

Investitori grade naselja, ali ne i kanalizacione kolektore.

“Ne pričamo o zgradama pojedinačno, već o čitavim naseljima. Evo na Čukarici se grade dva ogromna naselja i kače se na već postojeće kolektore, umesto da prave nove, ali to nikome ne pada na pamet. Čemu onda država i plaćanje poreza, ako ćemo kao pojedinci sami da razmišljamo kako da se zaštitimo. Pored Filmskog grada, recimo, opština je isparcelisala deo košutnjačke šume i ponudila na licitaciju kao građevinsko zemljište. Tu su ljudi sagradili zgrade, prodali stanove i dve godine čekali na priključak za kanalizaciju”, priča naš sagovornik sa Šumarskog fakulteta.

Gradska čistoća čeka prijavu građana da izađe na teren i očisti slivnike.

“Naša gradska čistoća jedva da koristi kamione koji služe za otpušavanje slivnika. Oni bi morali da vrše redovnu inspekciju svih slivnika u gradu. Kada se nanese lišće, zemlja i uspostavi vegetacija na rešetkama, kamion dođe da sredi haos. Oni isperu svu prljavštinu i potom vrate rešetku, zato da kad su velike padavine, voda ima gde da ode. Nažalost, ova služba izlazi na teren samo kad im stigne prijava građana da je određeni slivnik zapušen, a do tada sede i čekaju”, kaže profesor.

Moguće tragične posledice

On upozorava da ako se ništa ne promeni, posledice će biti sve teže, moguće i tragične.

“Pitanje je trenutka kada će doći do ljudskih žrtava, ako nešto ne učinimo što pre. Cena sistema za odbranu od poplava je minorna u odnosu na ljudski život. U Švajcarskoj se desilo da je sa Alpa stigla bujica, koja je odnela oca i ćerku, pa su ih našli u ciriškom jezeru. Ne želimo da nam se nešto slično dogodi, dajte da ne gubimo živote, da ljudi ne stradaju jer su ostali zarobljeni u bujici. Naši stručnjaci i vlast od pre pola veka, mislili su na ove probleme. Mi smo 70-ih godina prošlog veka imali ekspanziju sistema zaštite od bujica, a 2024. se vraćamo u praistoriju, pa kako smo krenuli, uskoro ćemo možda ‘pronaći i točak’”, zaključuje prof. Anđelković.

Podsetimo, nakon što je u četvrtak uveče u Beogradu palo 80 litara kiše po kvadratnom metru, glavne saobraćajnice bile su potpuno blokriane bujicom, koja je nosila sve pred sobom. Poplavljena su brojna vozila, lokali, klubovi, privatne kuće. Prema snimcima, fotografijama i svedočenju građana, Autokomanda, ali i Banovo brdo, Žarkovo, Braće Jerković, Dušanovac, Ripanj su delovi grada u kojima je poplava izazvala najveću štetu.

***

BONUS VIDEO: Nevreme sinoć izazvalo apokalipsu na ulicama Beograda