0
Teolog svetskog kalibra, monah, episkop, (vero)učitelj, duhovni otac i brat, naučnik, nosilac crkvenog preporoda, najhrabriji vladika, čovek čvrstog stava i politički disident - sve je ovo i još mnogo više bio umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački, blaženopočivši Atanasije Jevtić.
Srpska pravoslavna crkva juče je ostala bez jednog od najvećih duhovnika, episkopa koji je iskreno delio tugu i radost vernog naroda i čoveka koji nije besedio da se dopadne moćnicima, već isključivo ono što mu je bilo na duši i što je smatrao korisnim za narod i crkvu.
Pročitajte još...
Iako i sam često proganjan i potcenjivan, Atanasije nije uzmicao pred svetovnom i duhovnom vlašću, opominjući ih svaki put kad bi prešli crvenu liniju ili skrenuli sa Hristovog puta. Bio je čovek preke naravi, kako kažu ljudi koji su ga godinama poznavali, ali ispravnog stava i čvrstog karaktera.
Svoje đake i duhovnu decu nije učio podaništvu, već je od njih tražio da budu nezavisni, stvarajući tako ličnosti od integriteta, vrsne naučnike, teologe i cenjene vladike.
Odlazak najboljeg druga i brata, mitropolita Amfilohija, iako je podneo stoički, nikad nije do kraja preboleo. Kažu da ne postoji merna jedinica kojom bi se moglo odrediti to prijateljstvo i ljubav koju su gajili jedan prema drugom. Jedna duša, dva tela – tako su ih opisivali.
„Ako si bio kod Atanasija, nisi mogao, a da ne budeš kod Amfilohija“, govorio je svojevremeno njegov duhovni sin, vladika Grigorije.
Zajedno sa Amfilohijem, Atanasije je bio pokretač preporoda Srpske pravoslavne crkve krajem prošlog veka i mentor čitave jedne generacije episkopa. Školski drugovi uvek su se starali jedan o drugom, a tako je bilo i kad se sam kraj približio. Pošto je postalo jasno da će zlokobni virus uzeti svoj danak i da broji poslednje trenutke, Amfilohiju je najvažnije bilo da još jednom sretne Atanasija.
„Dolazeći s Kosova, posetio sam mitropolita u bolnici, on je zatražio da ga ispovedim, a ja sam zatražio da on mene ispovedi, i tako smo se međusobno jedan drugom ispovedili, oprostili. Očigledno da je on predosećao i zato je hteo da se ispovedi. On je bio spreman za put, ali, braćo i sestre i draga deco, sav put njegov je bio put Hrista“, govorio je on.
Četiri meseca kasnije, preminuo je i Atanasije. O onome što je ostavio iza sebe, vernom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pisaće se i učiti u narednim decenijama. O tome šta je predstavljao za druge velikodostojnike, najbolje opisuje jedna rečenica koja je juče iznova ponavljana posle vesti o njegovoj smrti – otišao je duhovni otac najboljeg dela Crkve.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
