„Svojevremeno je veliki zagrebački pesnik Branimir Džoni Štulić pevao kada Zagreb izranja iz sna, što me je podstaklo da izrazim nadu, koja je, uostalom, i nada svih žitelja ovoga lepoga grada, da je pred nama novo jutro koje će promeniti sve“, napisao je patrijarh Porfirije, čestitajući Tomislavu Tomaševiću izbor na dužnost gradonačelnika Zagreba.

Da baš ne teramo mak na konac, stih “kada Zagreb izranja iz sna” jeste Štulićev (za pesmu “041” grupe “Azra”), ali je mnogo više pažnje privuklo ono “jutro će promijeniti sve”, čiji je autor Ivica Krajač, a prvi put je izveo Džimi Stanić na Opatijskom festivalu 1968. godine. Kasnije su tu pesmu učinili nezaboravnom sarajevski “Indexi”, a pevala ju je i Bisera Velentalić.

Nema ničeg čudnog što patrijarh srpski prati dešavanja u gradu, u kome je 13. jula 2014. ustoličen u tron mitropolita zagrebačko-ljubljanskog. Tom prilikom je rekao da će “uvek biti spreman da učestvuje u izgrađivanju mostova između ljudi i naroda, potpuno svestan da ima onih koji će i sa jedne i sa druge obale bacati kamenje na mostograditelje”. Njegov angažman tokom narednih šest godina u promovisanju kulture dijaloga i verskih sloboda doneo mu je 2019. i priznanje Udruženja za versku slobodu u Republici Hrvatskoj.

Pitanje iz naslova nije tendenciozno, jer se već nazire mogućnost da bi sličan repertoar tema, kojima se u Zagrebu nametnula i pobedila koalicija “Možemo”, mogao da bude domaninatan i na sledećim izborima u Beogradu.

„Ideje bolje zaštite životne sredine, vodoizvorišta, prirodnih gradskih dobara, zelenih površina, kao i prostornog planiranja, čistijeg i efikasnijeg saobraćaja, boljeg održavanja kulturnih dobara i zaštite građana od neukusa, zloupotreba javnih gradskih fondova i korupcije… mogu da budu zajednička osnova jednog nastupa na izborima ’Za Beograd’, kao alternative osionoj i društveno-štetnoj vlasti, i uspavanoj a posvađanoj (partijskoj) opoziciji“ – objavio je juče dr Petar Đukić, na zidu grupe koja upravo njega vidi kao solidnog kandidata za predstojeće predsedničke izbore.

„Sledeći Beli biće Zeleni“, moglo je da se pročita ovih dana u komentarima ispod tekstova o paralelama između dve prestonice. Nisam baš siguran koliko su u pravu oni koji tvrde da su pre četiri godine tajne službe nametnule Luku Maksimovića kao „žvaku za naivne“, ali imam mnogo više razloga da verujem da promene u Beogradu, a kasnije i u Srbiji, više neće zavisiti samo od privlačnosti nečijeg imena, lika ili propagande.

A patrijarh ako se seti…