Posle mnogo godina i mnogo kojekakvih izbora nismo dobili ni jedan listić (obaveštenje da su 21. juna izbori) za neku nepoznatu ili davno odseljenu osobu. Nekako je ispalo da smo posle svih životnih turbulencija, prijavljivanja i odjavljivanja zetova i nikad viđenih „stanara“ na našoj zvezdarskoj adresi zvanično ostali samo nas petoro, naše tri ćerke, moja Mira i ja.

Jedan listić, međutim, nikad nećemo dobiti! Iako mi je moj prijatelj Radivoje Mrđa, koji je radni vek proveo kao matičar, objasnio da upis u matičnu knjigu rođenih i knjigu državljana nisu dovoljni da se neko ko je u međuvremenu postao punoletan nađe i u biračkom spisku, potajno sam se nadao da će država koja se hvali „umrežavanjem svih podataka“ pozvati 20-godišnju gospođicu Tamaru Janjić da iskoristi stečeno pravo glasa.

To me podsetilo na njen prošlogodišnji boravak u Srbiji, kad je ona sa mnogo ljubavi i pažnje brinula o „nesocijalizovanim psima“ oko „Divčibarske vile“, gde smo proveli nezaboravnih sedam dana sa svih petoro naših unučića, rasutih po belom svetu. Kad su ugledala jedno pokislo i izgladnelo štene, deca su se baš rastužila, a nastarija Taša je sasvim ozbiljno rekla da „niko ne bi trebalo da ima takav život“.

Pokušao sam da joj objasnim da u Srbiji danas i mnogo ljudi živi baš loše, pa sam za primer pokazao na grupu od desetak momaka u poodmaklim godinama, koji svakog popodneva piju pivo ispred lokalne prodavnice, zarobljeni na imanjima koje sve teže obrađuju, gotovo bez ikakve šanse da sretnu neku kandidatkinju za zajednički život… Na to mi je studentkinja iz Melburna mirno rekla: „Da, ali to je njihov izbor!“

Tamara je tamo prvi put glasala u septembru prošle godine (by the way, u Australiji je to obavezno), pa ne bih da osporavam njeno uverenje da se glasanjem na izborima mogu popraviti neke stvari u državi, društvu, lokalnoj zajednici… Tim pre što od naših pet listića ni jedan neće biti odnet na zvezdarsko biračko mesto broj 39!

„To je njihov izbor“, važi za naše ćerke Milenu i Marinu, koje već godinama žive i rade u inostranstvu. „To je njihov izbor“ mogu da potvrdim i za moju dragu suprugu i našu srednju ćerku, koje su učešćem u prošlogodišnjim subotnjim protestima i šerpovanjem u doba korone pokazale svoj stav prema lažnim izborima i lažnim pretendentima na jeftin ručak u skupštinskom restoranu.

A što bi rek’o naš narod, „s kim si – takav si“, pa ću i ja u nedelju negde na izlet!