“Proročanstvo da će svi Srbi stati pod jednu šljivu izmislili su naši neprijatelji, ali su se grdno prevarili jer će Srbija ipak opstati uprkos svim nedaćama”, govorio je Jovan Tarabić, poslednji iz porodice čuvenih kremanskih proroka, koji je preminuo 2014. godine.

U Srbiji prema proceni Republičkog zavoda za statistiku živi oko sedam miliona stanovnika, a poslednjih godina sve češće čujemo da naša zemlja godišnje izgubi po jedan grad srednje veličine, pa se upravo zbog tog trenda sve češće pominje i ta famozna “šljiva”.

Tome u prilog idu i podaci da je u periodu od 2005. do 2015. broj stanovnika samo na osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 383.000, te da je prošle godine u Srbiji bilo nešto manje od milion neženja i više od 700.000 neudatih žena i devojaka između 25 i 40 godina.

Ako su svi ovi statistički i demografski podaci mogli da izazivaju zluradost “naših neprijatelja”, što bi rek’o pokojni Tarabić, šta tek reći za neverovatne igre sa brojkama u poslednjih nekoliko meseci od strane zvaničnih organa države Srbije.

Odmah po raspisivanju izbora, Republička izborna komisija je zvanično saopštila da u Srbiji ima 6.584.000 (nešto više od šest ipo miliona) punoletnih građana sa pravom glasa!

Mesec, dva kasnije, kad se delilo po istorijskih sto evra, uz talambasanje da svi punoletni građani imaju pravo na tu jednokratnu pomoć, objavljeno je, opet zvanično, da nas ima 5.500.000 (pet ipo miliona), bez valjanog objašnjenja gde nestade čak 1.083.999 punoletnih građana (milion i osamdesetčetiri hiljade manje Dragan Đilas, koji je javno odbio takvu “pomoć“). Tim pre što je pala u vodu prva asocijacija da su to ljudi koji su odavde zbrisali u inostranstvo, jer su isti optuženi da su masovnim povratkom u zemlju doneli i epidemiju.
I onda dođoše ovi lažni izbori, da bi RIK u nedelju uveče saopštio da je “glasalo nešto više od 2.000.000 (dva miliona) građana od ukupno 4.118.000 (četiri miliona stoosamnaest hiljada) registrovanih birača”!?

Iako je potpuno jasno da je ovo smanjivanje naređeno radi povećanja “izlaznosti” i procenta osvojenih glasova za jedinog “graditelja budućnosti”, treba reći da ona šljiva nikad nije bila zbog matematike, već upravo zbog naopakog vođenja državnih i narodnih poslova.