“Najviše se razočaram u struku kad vidim kako stručnjak sopstvenim znanjem ume sve i svakog da analizira, jedino ne ume da uvidi samog sebe, svoju situaciju i ponašanje i blamira se na očigled svih koji ga poštuju kao stručnjaka”, napisala je ovih dana moja prijateljica Ema Cvetković iz Beča, dakle sa bezbedne distance u odnosu na situaciji u Srbiji. Njena opaska odnosila se na nešto što je negde o nečemu izjavio sveprisutni doktor za “najsmešniji virus”, koga je sve teže pratiti i po televizijama i društvenim mrežama, zbog kontradiktornih besmislica kojima puna tri meseca zamajava ionako sluđene i uplašene građane.

Zato je doktor Predrag Kon u minulom periodu imao dvostruko nezahvalan zadatak, i da umiruje javnost i da gasi požare posle nesmotrenih izjava kolega iz struke. Na oba fronta se pokazao kao neko kome se može verovati, prvenstveno u domenu epidemioloških pitanja i argumentovanog objašnjavanja određenih mera i postupaka. Problem, zbog koga je doktor Kon juče, pomalo i ozlojeđeno, najavio prestanak komunikacije preko najpopularnije društvene mreže, nije toliko u komentarima onih koji se ne slažu sa uvođenjem vanrednog stanja, načinom nabavke i distribucije neophodne opreme ili sa predlozima pojedinih postepidemijskih mera… Problem je tamo gde je on, objektivno, najslabiji – u domenu politike, jer se većina zamerki odnosi upravo na iskorišćavanje pandemije kao klackalice za predizborne radnje i političku kampanju.

Tako se i meni dogodilo da sam pre dve noći burno reagovao na smirene i tačne ocene dr Predraga Kona da “sve epidemije respiratornih infekcija počinju od ubrzanog prenošenja virusa u kolektivima ili masovnim okupljanjima (svadbama, sahranama, velikim sportskim događajima, bioskopima, pozorišta, prevozu)” i da su “najveći motori ubrzanja prenošenja školski i predškolski kolektivi, studentski domovi, domovi za negu starih, ali i veliki radni kolektivi, vojni kolektivi i zatvori”, napisavši: “Svaka čast, majstore, majstorski ne pomenuste političke skupove, posebno ne ono dovođenje 5.700 SNS-ovaca pred Skupštinu!”

Kad sam malo bolje razmislio, uviđam da dr Kon objašnjava teoriju, a u teoriji nema teorije da bi nekom uopšte moglo da padne na pamet da dva dana po ublažavanju mera strpa hiljade ljudi u autobuse i nagura ih na malom prostoru. Sorry, matori!