Piše Ivan Mrđen: Ivanovića za predsednika

Najmanje je važno da li je to rečeno pod utiskom prošlogodišnje pobede komičara Vlodimira Zelenskog na predsedničkim izborima u Ukrajini ili na tragu sećanja na sjajno zezanje našeg popularnog voditelja pre osam godina, kad su mnogi na listić za one izbore koje je uspeo da izgubi Boris Tadić dopisivali broj 13, Ivan Ivanović i njegove slogane „Napred malim korakom“ i „Jer sam tako u mogućnosti“.Sve češće se čuje da predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji „pojela maca“, jer se unapred znaju i „izlaznost“ i „rezultati“. U tom smislu ni bojkot, ali ne onaj što ga proklamuju pojedini opozicioni lideri (ne bih da kažem stranke, jer većina njih i nema respektabilnu ekipu i članstvo), već onaj koji je rezultat najobičnijeg gađenja građana kompletnom političkom scenom, dakle ni sasvim očekivana apstinencija više od polovine birača neće bitnije promeniti ni sastav parlamenta, ni raspored fikusa po kabinetima u Nemanjinoj.Najgore od svega je što će to pripisati sebi u uspeh svi oni koji su se jedva nekako uzdržali da ne zinu na mrvice sa predstojećih izbora, pa da onda kroz dve godine slušamo „kakva smo to mi stranka, ako nemamo kandidata za predsedničke izbore“, svaka vaška obaška, izvoli predsedniče još pet godina na tacni... Zato sam glas anonimnog sagovornika Olje Bećković razumeo kao žestoku kritiku upravo tog orkestra sa previše solista, raštimovanog do neprepoznatljivosti, ali odlučnog u tvrdnji da njima nikakav dirigent nije potreban.Sasvim slučajno, na nekom od filmskih kanala je baš u to vreme emitovan film Berija Levinsona iz 2006. „Man of the Year“, u kome Robin Vilijams tumači lik komičara Toma Dobsa, slučajnog pobednika na američkim predsedničkim izborima, iz koga vredi zapamtiti samo nekoliko replika, poput ovih: „Glasali ste za komičara, jer su vam smešni svi političari“ i „Dvorska luda treba da ismeva kralja, ali dvorska luda ne može da vodi državu“.