“Ova 2020. je takav jedan filter od godine, jer malo, malo pa neko od inače finih ljudi iskoči iz ormana kao samoživa kretenčina puna iracionalne mržnje.” Ne znam ko je i kako konkretno razljutio moju prijateljicu Stašu Koprivicu, ali više od 350 lajkova ispod ovog njenog tvita pokazuju da se u poslednje vreme mnogo ljudi razočaralo u neke svoje prijatelje, rođake, komšije…

Litije u Crnoj Gori, vreme korone, vanredno stanje, lupanje u šerpe, štrajkovi glađu, lažni izbori, nemiri u Americi… nikad više povoda da se oglase i samoživi tumači istorije i politike, inače omiljenih tema svih pritajenih nacoša, ali bojim se da je sve počelo mnogo ranije i da traje znatno duže.

Pre nešto manje od dve godine kolega Aleksandar Perkučin iz Novog Kneževca je napisao da se plaši “šta će biti sa ovom silnom mržnjom koja se ovde skuplja i skuplja?” Na to je Kragujevčanka Biserka Jug dodala: “Ne sluti na dobro, a nakupilo je se mnogo. Više se ne zna ni zbog čega se mrzi!”

Bez namere da polemišem sa mojim fejsbuk prijateljima, još tada sam pokušao da nađem neko logično objašnjenje, pa i opravdanje za takva iracionalna ponašanja. I dalje smatram da većina ljudi, danas i ovde, ne mrzi ni Hrvate ni Albance, ponajmanje Crnogorce, ni Ruse ni Amerikance, još manje Kineze, ni Đilasa ni Vučića, ne znam za Vesića, ni Kona ni Kisićku, ni Zvezdu ni Partizan, ni četnike ni partizane… koliko su nezadovoljni sopstvenim životom i osećajem nemoći da bilo šta promene.

Bombardovani sve ogoljenijom propagandom i svakojakim atacima na ono što vide sopstvenim očima, trpeći torturu neuviđavnih komšija, bahatih investitora, sitnih lopova, novokomponovanih bogataša, prostaka u tramvajima, još većih prostaka u rijalitijima, svakojakih dilera i prodavaca magle… neki negde posustanu i počnu da veruju u ono što im se servira, da su im za sve krivi drugi i drukčiji. Problem je što danas, zahvaljujući društvenim mrežama, takvi imaju sve više mogućnosti da “iskoče iz ormana”.

Branimir Džoni Štulić je jednom prilikom rekao da je “šteta što ova kiša ne ide kroz glavu, da malo spere tu mržnju među ljudima”. Izgleda da je nama, danas i ovde, već potreban jedan ozbiljan – cunami!