Obaveštavam moje prijatelje i cenjene kolege iz Fejsbuk grupe “Onokad matori novinari gunđaju” da ubuduće neću “kačiti” priloge o budalaštinama, glupostima i najblaže rečeno neprofesionalizmu kojekakvih “urednika” i “novinara”. Dok se mi međusobno jadamo, najčešće u ime nekih “starih dobrih vremena”, novinarstvo u zemlji Srbiji je otišlo tamo…

Tamo… gde izvesna Zorica Marković gledateljki koja se uključila u program neke od televizija sa nacionalnom frekfencijom može da kaže “ti nisi videla k… pedeset godina u životu”, a ova joj odgovorila: “A ti si vodila ljubav sa životinjama!”

Tamo… gde izvesni Marko Dolaš u jutarnjem programu neke od televizija sa nacionalnom frekfencijom, izdeklamuje: „Dobro jutro Koršičice (Katarina Korša, voteljka), dobro jutro Milomire (Marić kao takav), evo nalazimo se u našem lepom gradu, gde sunce sija i automobili se kreću… Kreću se ljudi, oni šetaju, šetaju ulicama grada… Aaaaa… Ta naša zemlja je zaista divna, zaista je lepa, na žalost trenutna je situacija takva kakva jeste, ali dobro, biće bolje… Biće bolje, ono što možete da radite… i šta bi još mi mogli da… ono šta bi, šta bi… moglo da nam bude izvozni, odnosno uvozni… pardon ovaj, uvozna ovaj prednost… a to je Balkanci, balkanski muškarci koji su neodoljivi… dakle nekad su, nekada su žene iz cele Evrope dolazile na Balkan samo da samo da osete šta znači kad muškarac nešto ne dozvoljava… znači, on kaže ’ne može’ i gotovo, i jednostavno one bude im lepo, dođu ovde turistički, osete nedozvoljavanje i vrate se onda radosne, jer mi muškarci sa Balkana mi uvek donosimo sreću… prvo ste srećne sa nama, a onda su srećne što nas nema! To bi bilo sve za ovo izuzetno uključenje sa raskrsnice zemunske, Koršica, Milomire, čujemo se i nešto kasnije. Studio!“

Tamo… gde je izvesna Sanja Marinković „otkrila najveću prevaru Srpkinja“, da bi pod naslovom „Sramota u Dubaiju“, ispričala kako joj je „jedna prodavačica u jednoj od poznatih svetskih brendova, konkretno ću ti reći ’Valentino’ radnji, rekla ’molim vas, objasnite mi, zašto devojke iz Srbije kad dođu kod nas traže one kartončiće sa cenama’, a to je zato što posle kupe replike kod Kineza a pokazuju te kartončiće“. Bila bi to samo glupa ženska priča, da „poznata voditeljka“ na kraju gotovo trijumfalno ne uzvikuje: „To vam je iz prve ruke, proverena informacija!“

Tamo… gde neproverene informacije iz desete ruke imaju ovakav redosled: Nadnaslov „DRAMA U BEOGRADU“, pa ispod „Jeziva nesreća u Zoološkom vrtu“, pa kad otvorite „Devojčica (6) pala sa zida, prevezena u Urgentni centar“, pa u tekstu stoji da je „dete samo lakše povređeno“, da bi se posle nekoliko stotina komentara „strašno“, „gde su bili roditelji“, kao da je dete palo direktno u čeljusti tigra, javila njena majka i objasnila da „nije bilo nikakvog zida“ i da se njena ćerka „samo okliznula kod pingvina, jer je bilo klizavo, pošto je prethodne noći padala kiša“.

Možda sam se i ja okliznuo na blatnjavom terenu kritikovanja kolega koji se bore za svaki „klik“, ali zaista mislim da više nije dovoljno samo gunđati u krugu istomišljenika. Ako želimo da svet oko nas bude bolje mesto, povremeno moramo da počistimo i đubre u sopstvenom dvorištu! Nadam se da ste, ako ništa drugo, osetili moje „nedozvoljavanje“ svih takvih budalaština, koje mnogi već suviše dugo smatraju novinarstvom!

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram