Piše Ivan Mrđen: Do Soluna bez somuna

Izgleda da su svi svesni da konačni “rezultati” uopšte neće zavisiti od volje birača ili su neke od starih formi njihovog ubeđivanja svima dozlogrdile, pa je čak i najmasovnijim strankama sve teže da nađu aktiviste, spremne da na nekom prometnom mestu satima stoje i gledaju kako pošten svet sa gađenjem okreće glavu od njih. A šta onda reći za na brzinu sklopljene i od vlasti podržane neprirodne koalicije…U takvoj atmosferi uopšte nije čudno što je glavna tema poslednje predizborne sedmice preseljena na autoputeve koji vode prema Grčkoj. Tu, ruku na srce, ima mnogo više nedoumica nego u kompletnoj izbornoj problematici: može odmah – ne može do 1. jula, test na koronu je obavezan – nije obavezan, bolje je preko Bugarske – bolje je preko Makedonije, rade svi prelazi – ne rade svi prelazi, Grci daju popust za građane sa srpskim pasošem – Grci bezobrazno podigli cene…Dramu onih koji su već prvog dana na licu mesta bili izloženi svim tim nepoznanicama mnogi su u ovdašnjoj javnosti i po društvenim mrežama dočekali sa podsmehom, od “tako vam i treba kad verujete našim vlastima i onome što čujete na televiziji” do onih koji su izrazili želju da sve koji su bez somuna krenuli put Soluna “strpaju u neki kavez i drže zaključane, da se osunčaju”.Umesto što svaljuju krivicu na te nevoljnike, red bi bio da njihovi kritizeri makar razmisle o dve veoma važne činjenice. Prvo, većina putnika “prvog talasa” je svoje aranžmane rezervisala i platila još početkom godine, a mnogi baš u vreme kad se ovde sa najvišeg mesta govorilo o “najsmešnijem virusu” i preporučivalo putovanje u inostranstvo.Drugo, daleko važnije, je nešto što su mi priznali neki koji su namerno uzeli godišnji odmor baš od 15. juna, da ne bi “morali” da u nedelju slikaju svoje lične karte ispod zaokružene “jedinice” i tako “čuvaju svoja radna mesta”. “Imao sam uplaćeno za Grčku, još kad se nije znalo kad su izbori” – zaista zvuči kao neoboriv “alibi” i “dokaz” da se nisu svrstali uz “bojkotaše”.“Nedužna laž je mnogo bolja od uvredljive istine”, pisao je Rodžer Ašam. Bekstvo od istine, na šta podseća ova masovna bežanija, nije ništa drugo do svesno pristajanje na život u lažima!