Piše Ivan Mrđen: "Bojkotaš" pod maskom

Proveo sam jučerašnji dan u svojstvu zamenika člana biračkog odbora na zvezdarskom izbornom mestu broj 39, na poprilično iznenađenje mojih komšija kojima sam lupanjem u šerpe i poklopce išao na živce u vreme protesta"Bukom protiv diktature". Jedino je bilo neprijatno nekima koji su me mesecima uveravali da su za bojkot ovih lažnih izbora, jer nisu očekivali da kao "zvanično lice" zateknu nekog sa te strane.Valjda zbog godina i konstruktivnog doprinosa da se biračko mesto uredi i izbori uopšte počnu, plus ogromna pomoć koju sam, dežurajući na ulici, pružio sugrađanima koji su teško mogli da pronađu ovo „novo mesto za glasanje“, tek ubrzo sam i za ostale članove pomenutog odbora (by the way, od trinaestoro prisutnih, čak sedmoro iz redova naprednjaka) i dobar broj sugrađana viđen kao "naš čovek".Što bi rekla jedna dobrodržeća plavuša, besna što je nisu pronašli u biračkom spisku: „Gospodine, znamo se iz stranke, ali ovako zapušteno biračko mesto, i takav odnos prema nama, to je nedopustivo. I da znate, poslaću mejl tamo gde treba...“Ruku na srce, odluka da se izbori održe u sali Sportskog centra „Ranković“, koji sa Bulevara kralja Aleksandra niko ne vidi, učinila je čitavu priču jadnom i blatnjavom, baš onoliko koliko treba. Iz te prostorije je prethodno uklonjen ring bokserskog kluba „Lug“, koji drži Ljubinko Veselinović, najbolji bokser beogradskog „Radničkog“ svih vremena, ispod čijeg portreta su se odvijale sve radnje, čiji je rezultat klasičan nokaut višestranačja i demokratije.„Ovo ne liči na sportski centar“, rekla mi je jedna sredovečna komšinica, za koju sam na trenutak pomislio da će me razumeti ako dodam „ni ovo ne liči na izbore“, ali me je ona poklopila sa „ma, dobro, naši smo!“To „naši smo“ nije bilo teško uočiti u dva različita perioda jučerašnjeg glasanja. Između devet i deset časova došlo je ukupno 72 birača, od kojih je samo četvoro bilo mlađe od trideset, a čak 38 starije od 60 godina.„Moramo da se odužimo čoveku koji nas je sačuvao od korone“, sasvim ozbiljno mi je rekao starac sa dva štapa, koji se više od dvadeset minuta borio sa kaldrmljavom uzbrdicom od ulice do birališta.„Odma’ da si dovukao dupe ovamo, nemo’ slučajno da nisi glas’o za našeg Vuučića“, vikala je na nekoga njegova ispisnica, pokisla do gole kože, ali „ponosna“ jer je „ obavila pos’o“."Presek" između 14 i 15 časova dao je nešto drukčiju kliničku sliku "naših", jer je 75 birača prošlo kraj mene, od čeka 11 mlađih od trideset, a samo 14 starijih od "šest banki“. Padala je kiša u to vreme, pa su preovlađivali oni koji su na glasanje došli kolima, a to su uglavnom ljudi srednjih godina. Inače, tokom prepodneva više je automobila stalo ispred obližnje menjačnice „Dunav“ nego ispred sportskog centra Nikole Rankovića, kome nije ispunjena želja da bude prvi glasač, jer je upisan nekih kilometar dalje.„Moju ulicu od devet kuća podelili na tri mesta“, požalila mi se i komšinica, koja je čitavo pre podne lutala od jednog do drugog birališta, da bi na kraju poslušala moj savet i – odustala!Prava promena, međutim, usledila je posle 15 časova, kad je biračko mesto broj 39. zapljusnuo talas nešto mlađih, bolje obučenih samosvesnih ljudi, sa obaveznim telefonima u rukama, koji tačno znaju gde idu i šta rade, ali ipak nisu mogli da sakriju utisak da ih je neko dozvao i prozvao da urade ono što su negde obećali.Sve to ipak nije bilo dovoljno da se zabeleži željena izlaznost, jer je na ovom biračkom mestu od 1.893 birača, glasalo svega 623 ili 32,91 odsto, pa tako ispada da su pravi pobednici oni „moji“ sa početka ovog reporterskog zapisa, zagovornici bojkota! Iz tog ugla gledano, apsolutno je nevažno da je predsednik svega ovoga dobio 348 glasova (55,86 odsto), a socijalisti 104, koliko je iznenađenje „jaka petica“ Aleksandra Šapića sa 42 glasa.I da razrešim dilemu sa početka ovog teksta, jer sam se među „posmatrače“ ubacio uz pomoć prijatelja iz stranke koja je na ovom mestu osvojila taman onoliko glasova koliko je bio njihov redni broj na listiću (14), a uspeo sam nekako i da ne glasam!