Objavio sam pre desetak godina blog pod naslovom “Nije mi se dalo da sretnem Tita”, u kome sam, bez preterane nostalgije, ispričao da, “iako sam se svojski trudio, pisao najlepše pismene sastave za sve državne praznike, a posebno za Dan mladosti, bio ne samo odličan učenik već i najbolji u svojoj generaciji, učestvovao na radnim akcijama i sve u svemu bio ‘primeran omladinac’, druga Tita nikad nisam video uživo”. Ne računajući dane kad smo iz stare čukaričke škole “Đorđe Krstić” u Radničkoj organizovano išli u Ulicu kneza Miloša da dočekujemo njegove goste iz belog sveta, trebalo je 1963. da učestvujem na sletu za Titov rođendan, ali nisam bio baš najspretniji u pravljenju “zvezdi”, pa je umesto mene na Stadion JNA otišao godinu dana stariji Pera Paroški, koji je tog juna ponavljao sedmi razred.
Mnogo godina kasnije imao sam sreću da mi prijatelj bude Vasilije Radović, čovek koji je punu deceniju u “saveznoj omladini” bio zadužen za pripremu i organizaciju Štafete i centralne proslave Dana mladosti, a po prirodi posla često sam razgovarao sa legendarnim Pajom Grdinićem, pa sam i zbog njih dvojice nekako izbegao zamku da budem ironičan prema ovim manifestacijama, poslednji put održanim sada već davne 1987. godine.
Takav je i moj odnos prema sada već tradicionalnoj proslavi Dana mladosti u “Korčaginu”, koja će danas, zbog aktuelne situacije oko pandemije, skromno obeležiti dvadesetogodišnjicu neprekidnog održavanja. Vladimir i Vojin Cucić, vlasnici ovog poznatog beogradskog restorana su moji prijatelji, baš kao i glumac Milenko Pavlov koji se poslednjih godina tamo pojavljuje u beloj maršalskoj uniformi, a u dvorištu iza zgrade Opštine Zvezdara tog dana, na tradicionalnom pasulju, srećem zaista mnogo meni poznatih i dragih lica, tako da nema ni nostalgije ni ironije u mom doživljaju ove simbolične manifestacije.
Ironija je sudbine da sam prema današnjem datumu nostalgičan iz sasvim ličnih razloga, jer su se 25. maja 2013. u poznatom topčiderskom restoranu “Stara trojka” venčali Milena Mrđen i Kameron Rid, posle čega je Mirina i moja nastarija ćerka sa našim unukama Tamarom i Anom otišla u Australiju, gde su lane njih tri dobile i novo državljanstvo.
Moja mladost vežbala je za slet, a njihova kao da se sve više priprema samo za – let!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare